Тако аналитичар Александар Павић, гостујући на Радију Спутњику, објашњава мишљења која су се могла чути на конференцији о руском утицају на стабилизацију, демократизацију и европске интеграције Србије, који је организовао Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС).
„Ако сте за годину дана успели ово да урадите, стварно треба да будете поносни. Ви сте јачи од нуклеарног оружја“, оцењује Павић.
Наиме, на конференцији је констатовано да се руски утицај у Србији шири и да расте, док је подршка европским интеграцијама опала на мање од 50 одсто. Чак је и директорка ЦЕАС–а Јелена Милић морала да се сагласи да „више нико не може да оспори пад европских интеграција Србије“, а јачање руског утицаја назвала „савршеном олујом“.
„Клима је таква да њоме хара ’савршена олуја’ руских интереса“, рекла је Милићева, оптужујући Спутњик за ту ’олују’.
„Прекјуче је Спутњик прославио годину дана рада. Немојмо се лагати — та година дана рада, уз неке друге ствари, дала је и те какве резултате“, истакла је она.
Директорка истраживања јавног мњења „ЕУ, Русија, САД: представе и преференције грађана Србије од 18 до 35 година“, који је реализовао „Ипсос“, Светлана Логар истакла је да су истраживања те агенције у последње две године показала да расте број грађана у Србији који имају добар утисак о Русији.
Александар Павић сматра да је пад подршке ЕУ у Србији делом и резултат рада Спутњика, постављајући питање да ли то значи да „ствар ЕУ стоји толико слабо“ и да је „довољна једна игла, па да пукне балон који је очигледно био пренадуван“.
Рад Спутњика је, истиче он, наишао на плодно тло: петнаест година смо слушали проевропску и проевроатлантску причу без изузетка, без престанка, а људи око себе виде резултате.
„Ту је било важно да се појави нешто, а Спутњик је био битан да неко артикулише оно што људи виде својим очима и осећају на својој кожи“, наглашава Павић.
Он подсећа да за последњих 15 година Русија овде није направила ни обојену револуцију 5. октобра, нити је условљавала будућност Србије уступцима, усклађивањем, одрицањем.
„Ништа од тога. И људи виде резултат. Овде је западни фактор играо главну улогу и сад преко Спутњика може да се артикулише шта су резултати тога, али то није одговорност Спутњика. То је одговорност оних који су имали 15 година да покажу шта умеју и видимо резултате — они су поражавајући“, закључио је Павић.
Према подацима истраживања спроведеног почетком фебруара на узорку од 615 испитаника, које је Логарова изнела на конференцији, упитани шта подразумева потенцијални савез са Русијом, 42 одсто испитаника је рекло да он укључује усвајање руског законодавства, а 74 одсто да то и подржава. То је, како је нагласила, 31 одсто младих од 18 до 35 година.
Додала је и да 53 одсто младих сматра да би тај савез подразумевао усвајање руског политичког система, а 77 одсто њих то и подржава.
„На питање да ли би савез са Русијом подразумевао присуство руских војних база у Србији, 71 одсто каже да и од тих 71 посто 80 посто то подржава, што чини 57 одсто младих људи од 18 до 35 година“, навела је Логарова.
Иначе, пред почетак конференције, двадесетак представника НКПЈ из СКОЈ–а протестовало је против њеног одржања због, како су навели, представника Украјине који су учествовали на скупу и споразума који је Србија потписала са НАТО–ом.
На протесту испред хотела „Метропол“, где је конференција одржана, демонстранти су носили заставе и транспаренте са натписима „Смрт фашизму — слобода народу“, „Јелена Милић подржава фашизам“, „Солидарност са КП Украјине“ и узвикивали „НАТО фашисти“ и „НАТО убице напоље из Србије“.
