Ко је пратио конференцију „Србија и Русија — руски утицај на стабилизацију, демократизацију и европске интеграције“ — ни пакао му неће тешко пасти. Да се разумемо, свако има право да мисли шта хоће и да своје мишљење, ма колико оно било глупо, јавно износи, али поруке са „научне“ конференције апсолутно вређају интелигенцију становништва којем су намењене.
Идемо редом.
Директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелена Милић рече да је циљ Русије да онемогући процесе демократизације на Балкану и да Русија интензивно ради на преради историје и зато у јавност пласира нетачне наводе као што су традиционалне православне везе.
Дакле, Русија је у балканским државама инсталирала (полу)тоталитарне режиме који раде у складу са њеним интересима. Посебно у Црној Гори и на Косову. О религијским/верским везама у демократским земљама, где је црква уставом одвојена од државе, није пристојно да причају световна лица, али нећемо о бонтону овом приликом.
Русија организује серије насилних проруских демонстрација у Црној Гори, а на северу Косова оспорава процес нормализације односа, тврди директорка ЦЕАС–а.
Шта нам то говори? Да је један од лидера „проруских демонстрација“ у Црној Гори Небојша Медојевић, који се залаже за приступање ЕУ и НАТО–у, и да је сузавац на демонстранте бацила „проруска опозиција“, а не Ђукановићева полиција. Кад смо већ код сузавца, испада да га у косовском парламенту свако мало бацају „Путинови људи“ са севера, а не припадници „Самоопредељења“.
Милићева упозорава да се дискредитује концепт система вредности Запада и да Русија отежава процес придруживања Србије Европској унији.
Може ли ико више дискредитовати „концепт система вредности Запада“ од истог тог Запада? Какве везе са западним вредностима има бодљикава жица усмерена против деце и жена из ратом захваћених подручја или подршка „прозападним“ режимима попут, нпр. саудијског? Кад је реч о европском путу Србије, да ли је ико у стању да га више отежа од саме Уније?
Милићева рече и да више нико не може да оспори пад поверења у ЕУ у Србији за шта је власт крива зато што допушта информације о томе како ЕУ пропада и уцењује Србију. Уз то, нови моменат је „про–путиновска“ опозиција, коју Влада креира и допушта јој рад.
Не мора човек бити ни Фројд ни Јунг да у тим ставовима уочи моћ подсвести, јер је госпођа Милић, колико год се скривала иза „стабилизације, демократизацију и европских интеграција“, показала је да јој боље стоји удбашки кожни мантил или стаљинистички шињел. Како се зову они који су против власти која „допушта (неподобне) информације“ или зато што опозицији допушта рад?
На „научној“ конференцији чуло се још штошта, рецимо да се „обесмишљавају пресуде из Хага“, да је Српско–руски хуманитарни центар „дубиозна институција“, ма шта то значило (ето посла за психологе и лингвисте)…
Учесници скупа били су и директорка агенције која се, старији читаоци ће се сетити, прославила истраживањем јавног мњења које је показало да ће Лабус победити Коштуницу у првом кругу председничких избора, и која је представила још једно „релевантно“ истраживање, затим, у научним круговима НН историчар, иначе заменик подсекретар војвођанског ресора за „Истраживање руда и губљење времена“, као и познати економски, неолиберални новинар, који деценијама прима плате из којекаквих буџета (шта то беше „невидљива рука тржишта“). Да не заборавимо и амбасадора Украјине — земље која је у сукобу са самом собом…
Да није трагично, било би комично што је скуп почео минутом ћутања Србима погинулим у америчком бомбардовању Либије и жртвама Евромајдана.
Иначе, уочи почетка скупа, организован је протест СКОЈ–а (да, управо тог СКОЈ–а) који су учесницима конференције поручили да су „НАТО фашисти“. Имајући у виду поруке, и са скупа и са контра–митинга, поставља се питање коме од њих боље стоје кожни мантили.
