Према речима данског новинара Ејрика Волда, који је за кубанску новинску агенцију „Пренса Латина“ протумачио документе Викиликса, власти САД су то учиниле иако су биле свесне да сепаратистичке групације постају све агресивније, те да су између осталог намеравале и да дигну у ваздух гасоводе широм Боливије како би притисле тада још новог боливијског председника Ева Моралеса да омогући отцепљење појединих провинција.
„Почело је тако што су власти САД претиле Моралесу лично, а убрзо затим су обуставиле финансирање преко Интерамеричке банке за развој и Светске банке. Вашингтон је отворено претио да ће утицати на финансијске институције како би нанео велике губитке Боливији. Моралес се оглушио на те претње, што је довело до тога да се Вашингтон окрене сепаратистима и у знак подршке им пошаље четири милиона долара“, рекао је он.
Истовремено, Вашингтон је у тадашњим документима наводио и да су сепаратистичке групе биле до те мере агресивне да се говорило и о потенцијалном атентату на боливијског председника.
„Вашингтон од самог почетка није био срећан због идеје национализације природних ресурса, не само у Боливији, већ у целој Јужној Америци. Власти САД су се прибојавале такозваног ресурсног национализма, док су у Белој кући тај идиом користили и као псовку. Ти страхови су послужили и као мотивација Вашингтону за финансирање сепаратиста“, истакао је Вилд.
Према његовим речима, поред Боливије, један од главних циљева Вашингтона је била и Венецуела, самим тим целокупан пројекат САД није био уперен искључиво против Боливије него на цео регион.
„Наслов једне дипломатске преписке гласио је: ’Како би се прекинуло лидерство у Јужној Америци неопходно је борити се против Уга Чавеза‘. Управо то је показатељ да су напори САД уперени против целокупног региона“, навео је дански новинар.
Вилд сматра да власти САД неће реаговати на ове податке, будући да се стратегија Вашингтона базира на немилосрдном кажњавању оних који те информације објављују, баш као што је то случај са Џулијаном Асанжом и Челси Менинговом.