Од Вијетнамског рата, када је израз „колатерална штета“ ушао у оптицај у Вашингтону као правдање за побијене цивиле, па до најновијег бомбардовања положаја ДАЕШ-а у Либији, када је убијено и двоје српских грађана који су се тамо затекли као таоци, америчка војска „случајно“ је побила на хиљада цивила широм планете.
Саучешће и извињење не могу бити довољни за све њихове „омашке“. А ако су, како воле себе да називају, најмоћнија војна и обавештајна армада на свету, како је онда могуће да толико пута погреше? Или је нешто друго посреди…
Америчке безбедносне службе биле су обавештене од српских власти два дана пре напада на објекат где су се налазили заробљени српски држављани да има индиција да би у том кампу могли бити таоци. Одговорили су им да „на том подручју нису уочене никакве активности“. Зашто су онда бомбардовали? Ваљда треба бомбардовати тамо где има активности? Губе ли на овај начин америчка војска и обавештајне и контраобавештајне службе кредибилитет?
Професор др Андреја Савић, бивши директор Безбедносно-информативне агенције (БИА), у разговору за Спутњик објашњава да су грешке могуће.
„Холивудски свет треба разликовати од стварног“, каже наш саговорник, алудирајући на филмове у којима су САД и њихови обавештајци обично приказани као „свемоћни“. Он верује да је последњи инцидент последица недостатака информација, јер иако се живи у свету високе технологије, како истиче, грешке се дешавају. Међутим, и поред оваквог става, Савић не пориче да је број цивилних жртава акција америчких снага велики.
Чињеница је да се немали број пута десило да су Американци прво порекли да су знали да бомбардују мету где може бити цивилних жртава, да би пар дана касније Пентагон признао да су знали, али да је у питању била легитимна мета, јер су најаве говориле да су ту терористи. Ако би баш хтели да се оправдају, обично би се „вадили“ да су координате навођених ракета или директног бомбардовања биле погрешне. Савић то коментарише овако:
„Треба разликовати дипломатију од чињеничног стања на терену. У дипломатији су стандарди други, обично са закаснелим извештајима са којима се појављују, али то указује и да се при предузимању тих радикалних акција примене силе не узимају у обзир — последице“.
Савић каже да тешко да ће ико рећи да није сагледао све елементе приликом таквих акција, али с обзиром на то да се то често дешава, врло је вероватно да је битан циљ, иако не постоје прецизни планови за такве операције.
„Сигурно је да због тога долази до ерозије кредибилитета, јер с једне стране имате медијско прављење прототипа безгрешности, док се у пракси много тога догађа тако да се отвара питање и квалитета тог обавештајног рада, и реализације тих акција“, наводи професор Савић.
Гледано с политичког аспекта, политиколог Драгомир Анђелковић напомиње да Американци никад нису били осетљиви на туђе жртве, набрајајући низ њихових операција, од Авганистана па надаље, где су иза себе оставили безброј жртава.
„Америчким властима је лако да кажу извини, и ту нема кредибилитета. Верујем да у последњем инциденту нису знали да ту има цивила. Верујем зато што их је у суштини баш брига — ако нису у питању њихови грађани, у принципу их то ни не интересује“, наводи Анђелковић.
