„Рат САД против Асада није почео након мирних протеста у оквиру ’арапског пролећа‘ 2011. године, већ 2000. када је Катар предложио да се изгради гасовод у вредности 10 милијарди долара који би ишао преко Саудијске Арабије, Јордана, Сирије и Турске“, каже Кенеди.
Према његовим речима, тај гасовод обезбедио би сунитским краљевствима Персијског залива апсолутни примат на светском тржишту гаса и учврстио би савезничке односе Катара и САД.
Кенеди наглашава да се управо у Катару налазе две највеће америчке војне базе, као и штаб ЦИА за целокупни блискоисточни регион.
Међутим, истиче он, Асад је, бранећи руске интересе, одбио да потпише споразум о изградњи катарског гасовода и определио се за цевовод који би водио из Ирана у Либан.
„На тај начин би шиитски Иран избио на лидерску позицију гасног тржишта, а то уопште није у интересу сунитског арапског истока. Одмах након Асадовог ’не‘, обавештајне службе САД, Саудијске Арабије и Израела започеле су припрему устанка у Сирији како би се Асад уклонио са власти“, оцењује Кенеди.
ЦИА је, каже он, британском каналу „Барада“ пребацила шест милиона долара како би пропагирао иницијативу за свргавање Асада, док су се сунитске монархије обавезале да ће компензовати Вашингтону све расходе.
И државни секретар САД Џон Кери је признао да су земље које су имале интерес за изградњу гасовода из Катара биле сагласне да компензују Америци све расходе уколико Вашингтон одради тај посао по узору на Ирак, док је сам Катар за обуку устаника издвојио три милијарде долара и позвао Пентагон да их обучава.
„Иако је у западним медијима арапски устанак против Асада изгледао прилично умерен, амерички стратези добро су знали да имају посла са радикалним џихадистима који су спремни да из сунитских региона Сирије и Ирака формирају нови исламски калифат“, тврди Кенеди.
Шире гледано, закључује он, ЦИА је још од 1947. године користила џихадисте да свргава режиме који су се још тада демократским путем учврстили на власти, као и за противтежу тадашњем Совјетском Савезу, а формирање злочиначке организације ДАЕШ резултат је дуге историје америчких интервенција на Блиском истоку.
