Прослава војно-полицијске акције Олује „у којој је 200.000 Срба протерано из Хрватске 1995." појачала је напетости између српских и хрватских националиста, оцењује су у извештају у којем се наводи да је у Вуковару локална власт донела одлуку о уклањању ћириличних плоча те да су уведена посебна плаћања за документе на ћирилици „упркос томе што су 34 одсто становништва Срби".
Агенција Хина преноси да је дискриминација хрватских Срба настављена у јавном сектору на подручју запошљавања и враћања станарских права.
Искључивање Рома из друштва и даље је раширено, а посебно се види у подручју запошљавања и осигуравања одговарајућег стамбеног простора.
„Амнести“ издваја и неколико појединачних случајева, па наводи да је општински суд у Сплиту, на пример, ослободио одговорности тројицу мушкараца за хомофобни напад на шест жена 2012.
Преноси да су жртве казале како им је полиција претила кад су подносиле пријаву и да није ухватила осумњичене нити истражила случај на задовољавајући начин.
Наводи се и да је у јуну осијечки окружни суд потврдио одлуку загребачког општинског суда да је удружење „Загреб прајд“ повредило част и достојанство бивше раднице ХРТ-а тиме што ју је ставила на попис хомофоба 2013. године.
Као позитивно наводи се да је у мају Сабор усвојио закон који жртвама сексуалног насиља у рату даје одштету, али се додаје да Хрватска још није донела свеобухватни законски оквир који би регулисао статус свих цивилних жртава рата и њихово право на одштету.
Хрватска није ратификовала конвенцију против присилних нестанака и није донела закон о несталим особама, па због тога породице 1.600 несталих немају право на одштете, наводи ова међународна организација.
Прошле године, према извештају АИ, кроз Хрватску је прошло више од 550.000 избеглица и миграната према другим земљама ЕУ. Од тог броја тек је неколико стотина поднело захтев за азил.
Властима се замера да нису издвојиле посебно рањиве појединце, међу којима су малолетне особе без пратње одраслих и и жртве кријумчара људима.