Окупљенима се обратио шеф дипломатије Ивица Дачић, рекавши да обраћање осећа као као „дуг и скроман израз захвалности према Слађани Станковић и Јовици Степићу“.
„После две године на функцији министра спољних послова и свега што је уложено у њихово ослобађање, схватио сам да је Слађана постала симбол многих запослених у МСП-у, оних без којих не би могла да функционише ни висока политика ни дипломатија, а који се практично ни не виде“, рекао је Дачић.
Јовица Степић је уградио себе у нашу амбасаду у Триполију током толико година, рекао је Дачић, додавши да је био „константа тог колектива“.
„Кажу да је био прави Србијанац и да није било Србина у Либији који није знао за њега“, рекао је он.
Истина о њиховом страдању ће бити утврђена, да ли су били мета или само колатерална штета, поручио је Дачић, али да су они, без обзира на исход те истраге, постали жртва времена у коме живимо.
„Сада није безбедно шетати улицама Париза, Џакарте, Истанбула због тероризма. Србија тражи објашњење зашто су баш они постали колатерална штета“, рекао је Дачић, истовремено упутивши апел јавност Србије да не вређају успомену на Слађану Станковић и Јовицу Степића натписима „који немају везе са реалношћу“.
Комеморацији је присуствовао и премијер Александар Вучић, који је, као и Дачић, изразио саучешће породицама погинулих.
На комеморацији је оцењено је да се данашњим скупом одаје почаст трагично настрадали, који су „храбро изгубили живот док су служили нашој земљи“.
Слађана Станковић је у МСП од 2000. године, у Служби за везу, а у Триполију је била од 2006.
Јовица Степић је у Триполију био од 1993. године.
Присутнима се обратио и Мирољуб Ивезић, Слађанин надређени, рекавши да је Одељење за информатику и телекомуникације „у шоку и неверици“.
„Оваква трагедија се никада није десила, нисмо сачували нашу Слађу“, рекао је он.
Он је подсетио да Слађану срео у Београду пре него што је последњи пут отпутовала у Триполи и да ју је тада питао како јој је тамо, да ли је опасно.
„Рекла ми је: ’Није страшно, када се појавим да платим неке рачуне, Либијци ме пропуштају, ни на улици нема никаквих проблема, све је у реду‘“, рекао је Ивезић.
После тога је отишла у Либију а „нисам знао да заправо одлази у вечност и славу“, додао је Ивезић.
Према његовим речима, 8. новембра 2015. године, када су отети, уследио је шок, а сада и трагедија.
„У Служби је била неверица и бол, мислили смо да вест није тачна“, рекао је он, подсетивши да је велики број Срба који су се вратили из Либије то успео захваљујући њеном професионализму и храбрости, за шта је добила и награду за подвиге 2011.
