Сви договори који постоје са Путином су најблаже речено одустајање од онога са чиме су САД ушле у Сирију, а одатле и дупла реторика. Овако експерт за Блиски исток Златко Диздаревић објашњава за Спутњик чињеницу да само пар дана после договора са Русијом о обустави ватре у Сирији из Вашингтона стиже порука да је споразум тешко остварљив и смишља се план Б.
„Њима је у овом тренутку много теже са својим партнерима, него Русима са својим. Американци за вратом имају Турке, Саудијску Арабију, Катар, имају пуно разних сила које су губитничке у сваком постизању мира у Сирији. Притом, Турска је земља која је чланица НАТО-а, до јуче је била бескрајно значајна Американцима као чувар јужних граница НАТО-а, поготово граница према Русији“, каже Диздаревић.
Он додаје да неће бити лако постићи прекид ватре преко ноћи јер је пуно локалних играча и локалних и глобалних интереса.
„Међутим, изнад тога и мимо свега тога мислим да постоји темељ, договор између Американаца и Руса да се та прича полако приводи крају, због тога што се на Блиском истоку креира једна потпуно нова стратегија, у којој се Руси враћају на велика врата. Американци помало губе свој дугорочни геостратешки интерес за Блиски исток, и померају се према Далеком истоку“, сматра наш саговорник.
Он подсећа да је Турска у последње време добила упозорење од Америке да неће стати иза њиховог „лудила и хистерија за које је Ердоган спреман“, тако да Саудијска Арабија остаје једини озбиљни проблем Американцима за реализацију споразума са Русима.
На питање шта подразумева амерички план Б, Диздаревић каже је он дефинисан као дугорочни геостратешки план Американаца још пре уласка у Ирак, а да је Сирија резултат чињенице да нису успели да заврше причу за месец дана како су очекивали, и како су урадили са Либијом и са Ираком.
„Код Американаца дугорочно постоји концепт подела на националној и етничкој основи, на крају они су га реализовали и у Дејтону у БиХ. План поделе Блиског истока је план редефинисања оних граница које су постигнуте после Првог светског рата, тај план постоји и они нису од њега одустали“, истиче он.
У склопу тога је и стварање курдске државе која постаје, упозорава Диздаревић, веома озбиљан проблем.
„Врло је занимљиво да се у последњих неколико дана појављује више текстова, и то озбиљних аутора у Америци, који помињу чак и идеју избацивања Турске из НАТО-а, где као дугорочни део плана курдска држава треба да преузме улогу Турске у НАТО-у“, примећује овај стручњак.
Кад је реч о односу тзв. сиријске опозиције према прекиду ватре, Вашингтон не може тек тако да дигне руке од ње, каже Диздаревић али додаје да озбиљна сиријска опозиција, поготову у војном смислу, не постоји.
„Та прича о умереној сиријској опозицији је прича која није реална. Она је постојала на самом почетку, али се касније распала на део који се приклонио терористима и на део који се у суштини распао. На крају и Американци последњих дана шаљу сигнале да одустају од оне огромне логистичке и војне подршке коју су реализовали до сада“, објашњава он, напомињући да све то треба посматрати у контексту утврђивања преговарачких позиција.
