Власт у Црној Гори покушава да обезбеди подршку за улазак у НАТО. Позивница је већ стигла. Чека се одговор. Да ли ће се о томе одлучивати у скупштини или ће бити пружена могућност грађанима да се определе на референдуму, показаће време. До тада, власт преко маркетиншких агенција „пумпа“ истраживања јавног мњења и ствара лажну слику подршке уласку у овај војни савез.
Поводом тога, Покрет за неутралност је послао саопштење за медије које вам преносимо интегрално:
Упитници (који се тичу најновијег објављеног истраживања ИПСОС-а) које је Покрет за неутралност добио од извора директно из ИПСОС-а, први пут, из прве руке, показују како се заправо перфидно манипулише јавним мњењем о питању НАТО интеграција. Реч је о школском примеру крајње сугестивних питања, која имају за циљ да преобликују јавно мњење у корист НАТО интеграција.
Свако ко се бавио истраживањима јавног мњења одлично зна да резултати у овим стварима, у огромној мери, зависе од начина на који се постављају питања, на који начин су питања конципирана.
Сада видимо да се иде корак даље од онога што је откривено у афери „Депеша“: не само да Влада, са својим комуникационим тимом, брутално фалсификује ИПСОС-ов постотак противника НАТО интеграција (чак за 11 одсто: са 57 на 46 одсто), већ ИПСОС само истраживање ради на бази бруталне манипулације. Реч је, дакле, о двострукој превари, која у огромној мери повећава проценат грађана који су за НАТО интеграције.
Конкретно: питање „По Вашем мишљењу, да ли Црна Гора треба да остане војно неутрална чак и по цену да остане без подршке земаља-чланица Европске уније и Америке?“ поставља изразито сугестивни „апокалиптични“ услов испитанику, јер би питање требало да се закључи упитником пре него што је постављен услов са „чак“. На овај начин, испитаник не одговара на питање да ли Црна Гора треба да остане војно неутрална, већ да ли треба да буде војно неутрална у хипотетичкој ситуацији у којој је цена те неутралности да јој Запад окрене леђа. То је посебно проблематично ако имамо у виду да у Црној Гори постоји консензус свих битних политичких актера око уласка у ЕУ, а ово питање поставља испитаника у ситуацију да заправо бира између „неутралности“ и „уласка у ЕУ“. Одговор понуђен и сам каже да „у том случају, Црна Гора треба да приступи НАТО-у“.
Даље, у упитнику се сам чин подршке уласку Црне Горе у НАТО представља као успех сам по себи — да се тиме „Црна Гора доводи у клуб одабраних“, и да је самим тим што грађани имају став о нечему то успех сам по себи. Све у свему, НАТО се готово у сваком питању представља као успех сам по себи.
Док се учлањење у НАТО везује за економски напредак (да „без обзира на безбедносну ситуацију Црне Горе… улазак у НАТО би значио да Црна Гора неповратно иде ка томе да постане боље место за живот својих грађана“), стабилност (да чланство „прави избор који гарантује мир и стабилност“), и гарант независности, мирног решавања свих спорова и бољег живота будућих генерација (питање о томе да се не понови 1918. и учлањење као „основни предуслов напретка“), истовремено се сугерише да је једини разлог противљења учлањења емотивно негодовање због бомбардовања у 1999. години.
У суштини, сва ова питања показују да су истраживања којима руководи ИПСОС стављена искључиво у сврху кампање, покушавајући да својим питањима збуне и преобликују јавно мњење, да емотивним уценама и увођењем лажних неименованих ауторитета наведу неопредељене или збуне поборнике неутралности да пређу у НАТО „табор“, те да дају једну потпуно искривљену слику јавног мњења.
Покрет за неутралност зато позива грађане да не наседају и не учествују у оваквим испитивањима, која су пропагандног и манипулативног карактера, а чији је циљ да се створи лажна слика стварности, у земљи чија већина становништва подржава идеју неутралности.
Да је другачије, Влада и ИПСОС се не би бавили оваквим преварама.
