A само неколико дана раније, млада тенисерка прошла је праву Голготу. Позив да на ФЕД купу представља такозвану републику Косово изазвао је буру реаговања и на српској и на албанској страни. Њу нико ништа није питао, али су је ипак многи Срби назвали издајницом, а Албанци су ликовали што ће најбоља тенисерка КиМ наступити за њих.
„Током једног турнира у Приштини, пришао ми је председник Тениске федерације Косова Шкељзен Дома и упитао да ли желим да наступим на ФЕД купу за екипу Косова. Остала сам затечена питањем, и рекла да морам да размислим“, каже за Спутњик Марија.
Није ни сањала да ће своју одлуку сазнати из албанских медија. Они су објавили Домину изјаву да је Марија прихватила позив да у ФЕД купу предводи репрезентацију Косова. Тада почиње њен пакао. Косовски медији су одмах пренели информацију, ликујући што ће најбоља тенисерка са територије КиМ наступити за њих, док су је поједини наши портали и новине дочекали „на нож“, притом и не покушавајући да чују њено мишљење. Људи у њеној Грачаници су почели да је осуђују, оговарају, упирући прстом у њу као у прву Српкињу која ће заиграти за такозвано Косово. Њено име су једни користили за добијање лаких политичких поена, други за повећање тиража својих новина. А Марија је, увучена у тај вртлог, морала да донесе одлуку која ће јој променити живот.
Сви су одједном заборавили њен таленат, освојене турнире, награде, политика је постала тема број један.
„Било је тешко. Јако тешко. Огромне притиске сам трпела. Моји суграђани су мислили да ћу прихватити позив. Гледали су ме попреко. Осећала сам негативне погледе на сваком кораку. Снагу сам црпела из велике подршке коју сам имала од своје породице и блиских пријатеља који су знали какву ћу одлуку донети. Једноставно, нисам осећала да могу да заиграм под заставом Косова. Нисам желела да играм за Косово, нити бих могла да поднесем чињеницу да бих била прва Српкиња која је заиграла за Косово“, каже Марија за Спутњик.
На питање да ли је свесна да је пропустила велику шансу да се појави на великој тениској сцени и направи крупни корак у својој каријери, изађе из оквира локалних турнира, и свој таленат покаже светској тениској сцени, каже:
„Да, свесна сам тога. Потпуно. Знам шта би то значило и за мене, или за било ког тенисера који би се појавио на једном таквом такмичењу, али мислим да не бих могла са тиме да се изборим у будућности…“
Излишно је причати шта велика тениска сцена значи за младог тенисера. То је спорт за који је потребан огроман новац, којег мало који појединац, било где на свету, има. Ако не постоји подршка тениског савеза, скоро да је немогуће успети.
Без великих спонзора, који су спремни да уложе свој капитал, не може се ни сањати велики успех. А Марија не само да нема помоћ Тениског савеза Србије, већ нема ни никакав контакт. Сама, са породицом, бије своје битке из мале Грачанице, и не ослањајући се ни на кога, сања своје снове и доноси храбре одлуке, којима треба да се поноси цела Србија.
Чинило јој се да је остављена сама себи, јер је дуго нико из Тениског савеза Србије није звао. Ни пре ни после њене одлуке да не наступи за Косово. Тренер је покушавао у пар наврата да контактира ТСС, и изгледало је да све се завршило на томе.
„Имала сам само позив једног београдског клуба, да играм за њих, али није то ништа још конкретизовано…“, рекла нам је пре него што ју је изненадио позив из Савеза.
Марија би, наравно, врло радо играла за Србију, и представљала своју земљу на неком такмичењу.
„Била бих најпоноснија. Али мислим да постоји велики број талената на територији Србије, деце која вредно тренирају и талентованија су од мене… Пре ће њих звати. Искрено, не очекујем такав позив, иако би то било остварење мојих спортских снова“.
Марија је заиста заслужила да се о њој прича, и то не само због „не“ такозваном Косову. Да би дошла у позицију да уопште одговара на такву понуду, морала је да уложи много рада и труда. Иза ње стоје године свакодневног тренирања у јако тешким условима. Одрицања на које су спремни само најодважнији, са јаким карактером. А Марија га свакако има.
Тенис је почела да игра са девет година, гледајући Новака Ђоковића, који је тада био на почетку каријере. Заљубила се у све оно што је Новак радио на терену, и пожелела да ради исто. Ухватила је рекет у руке и кренула на дуго путовање ка свом циљу. Циљу до кога мали број људи стигне. Тешко јој је, као Српкињи, да игра на турнирима широм Косова. Сваки турнир је сам по себи подвиг, али она уме да побеђује. До сада је освојила све турнире на КиМ, и два пута, 2014. и 2015. године, проглашена је за најбољу тенисерку на територији Косова.
О драми са којом се цела породица суочила поводом Маријиног успеха говори њен отац Горан:
„Веома је било тешко да поднесем све те притиске. Подигла се велика прашина, велика галама око ње… Превише је све било емотивно, болно… Читати у нашим медијама све те наслове, где се писало да ће Марија прихватити позив, а да нас нико није звао да провери информацију… А мене још јако боли што званичници из Београда из новина сазнају да у Грачаници имају најталентованију тенисерку на територији Косова. Тек кад су албански медији покренули причу о њеном наступу за ФЕД куп екипу Косова, она је привукла пажњу Београда. Својим талентом, играма, медаљама и освојеним турнирима заслужила је то много раније. Није ми нимало лако кад она наступа на турнирима у Пећи, Ђаковици, Приштини, где нама ниједне српске главе“.
У јужној српској покрајини има још много талентоване деце, на коју Србија понекад заборавља. Тениски савез Србије није пропустио да награди Марију за успехе које је постигла. Засад, само позивом да буде специјални гост меча Дејвис купа између Србије и Казахстана. Надамо се да ћемо је ускоро видети и на турнирима и међународним такмичењима, што она свакако заслужује.
