Неколико хиљада избеглица са Блиског истока је остало заробљено у пограничном грчком месту Идомени, а њихов број је из дана у дан све већи.
Да ли ће избеглице сада кренути према Албанији?
Идеја о алтернативној балканској рути није нова — од почетка кризе је у медијима представљана као један од могућих праваца кретања избеглица.
Поред пута који су избеглице са Блиског истока до сада користиле, преко Грчке, Македоније и Србије, у обзир је долазио и пут преко Албаније, који би се рачвао у два смера — до западне обале, преко Јадранског мора до Италије и преко Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније.
О овој рути се озбиљно говорило у Хрватској. „Отворене су нове руте преко Албаније и Црне Горе, које би даље требало да иду према Хрватској, што покушавамо да спречимо“, рекао је крајем јануара Ранко Остојић, у својству министра унутрашњих послова Хрватске.
На ову могућност су претходних дана указивали немачки медији, попут „Шпигла“ и Н-тв, који су објавили мапу могуће „нове руте“ за избеглице блокиране у Грчкој.
Број избеглица који су покушали да пређу преко Албаније је, међутим, незнатан, кажу саговорници Спутњика. Разлог су лоши и небезбедни планински путеви којима избеглице морају да прођу. Ови путеви су познати од раније, њима су пролазили Албанци који су емигрирали у Грчку.
„Мајке са децом не могу да прођу овим путевима“, каже за Спутњик грчка новинарка Васо Поликронопуло. „То су високе планине са веома опасним прелазима, нико не може ту да прође сам, потребан је водич. Ту је и албанска мафија која рекетира све који ту пролазе. Мислим да мигранти то знају. Ова рута није реална, иако се о њој говори као о могућности. Мигранти су блокирани у Индоменију и за сада немамо никакве информације да прелазе преко неких других прелаза“.
Албански новинар Идро Сефери каже да је кроз Албанију до сада прошло једва неколико десетина избеглица.
„Немачка и италијанска штампа дижу узбуну, али то није реалност„, каже дописник албанске ТВ станице „Топ ченел“.
Једна група Палестинаца, њих дванаесторо, ушла је пре неколико дана на југ Албаније, близу места Ђирокастра. Кријумчари покушавају да наведу на овај пут мигранте заробљене у Грчкој, али веома мали број се одлучи да преузме ризик.
„Тек неких стотинак људи се до сада усудило да их следи“, каже Поликронопуло.
Једном у Албанији, постоји могућност да крену путевима ка јадранској обали који су годинама служили за илегалне преласке миграната из Албаније и са Косова на путу за Италију.
„За сада нема доказа да је то нова рута избеглица ка Западној Европи. Ту пролази двадесетак људи дневно, па не може да се каже да је то постала пракса“, каже Сефери.
Било је покушаја да се мигранти пребаце од западне обале Грчке до Италије, али од њих се одустало.
„То је веома тешко, јер те воде надгледају грчка и италијанска обалска стража. У последња три-четири месеца ниједан случај преласка овим путем више није поменут“, објашњава грчка новинарка.
Пут којим се крећу избеглице остаје за сада исти — од турске обале до грчких острва и различитих места у Грчкој до границе са Македонијом.
Уколико се, међутим, криза погорша а границе потпуно затворе, ни ова рута није потпуно искључена.
„Албанска влада је рекла да ће да прихвати 3.000 избеглица уколико буде било потребно, али је питање колико ће моћи да реагује ако буде било хиљаде људи дневно и куда ће они проћи. Услови за кретање су тешки и то би им знатно успорило пут ка Западној Европи, јер би им само кроз Албанију било потребно неколико дана“, каже албански новинар.
За њега, као и за његове грчке колеге, јасно је да са кризом не могу да се изборе сами.
„Криза неће престати уколико се не постигне договор међу земљама Европске уније о расподели избеглица, како се више не би дешавало да они који имају право на азил пређу читав тај пут да би их потом вратили назад. Проблем неће бити решен уколико се не реши у корену, уколико се не заустави рат у Сирији и Ираку“, каже Сефери.
У сусрет новом самиту Европске уније о избегличкој кризи, 7. марта, ова могућност се чини све даља.
