Ванредни парламентарни избори у Србији, по свему судећи, водиће се паралелно у две колоне: странке које јуришају власт и оне који јуришају на — цензус.
Дакле, како преко цензуса, како ће и које странке остати изнад воде, а која им је циљна група? Шта ове странке спаја, а шта раздваја?
Ако је судити по речима саговорника Спутњика из поменутих странка и коалиција, спаја их иста мука — такозвани медијски мрак. Друга је пешачка кампања. Дакле, нема скупих билборда, иде се у борбу, како рече један од њих, „прса у прса“ за сваки глас.
Од економије до идеологије
Српска радикална странка, која се испод цензуса први пут од свог постојања нашла на прошлим изборима, на ове изборе иде појачана својим лидером Војиславом Шешељем. Шешељ за Спутњик каже да пара за бацање нема, па ће тако ова кампања бити „пешачка кампања кроз Србију“.
„Одржаваћемо митинге у свим местима. Укупно 28, а од пропагандног материјала имаћемо летке, налепнице или постере, али у малим количинама“, објашњава лидер радикала.
Тврди да су „централни медији“ за њих блокирани, а што се тиче циљне групе радикала, каже да су то „сви грађани ојађени и осиромашени претходним властима — а то је скоро 90 одсто грађана Србије“.
„Наш основни циљ је да ови избори буду конфронтација са свим прозападним странкама и са онима који се залажу за НАТО и Европску унију. Радикали су за интеграцију са Русијом“, категоричан је Шешељ.
Немања Радојевић из Покрета „Доста је било“ Саше Радуловића тврди да они са цензусом немају проблем, јер су, према њиховим истраживањима, тај праг одавно прешли. На прошлим изборима, каже Радојевић, највећи страх њихових потенцијалних бирача био је да су они ту једнократно и да неће прећи цензус, те да ће њихов глас бити — бачен. Он подсећа да су на претходним изборима добили 75 хиљада гласова, што је око 2,70 одсто, и то за десет дана кампање од оснивања покрета.
„У Војводини у и Београду смо већ одавно изнад шест одсто. То говоре и интерна истраживања неких странака која се не објављују. Овде смо већ две године, организујемо трибине по свим местима у Србији и сале су нам пуне… Присутни смо на интернету и на друштвеним мрежама, а због медијског мрака за нас није могуће гостовање на телевизијама са националном фреквенцијом“, тврди он, додајући да су до сада формирали више од 80 одбора по Србији и да се на ширењу још ради, али и да им долазе нови људи.
Циљна група њихове странке су петооктобарски гласачи и апстиненти, односно, како каже, сви они који знају да су Србији потребне истинске реформе.
„Пред бираче излазимо са економским планом, јер мислимо да се на том пољу није ништа променило, чак је постало и горе. Наш програм је концизан и лако разумљив свима, па се у том смислу не обраћамо никоме посебно. Разумеју нас добро и стари и млади, и људи са села и они из града“, тврди он, уз напомену да је највећа пошаст запошљавање партијских кадрова на измишљена административна радна местима.
Борко Стефановић, који предводи најмлађу странку у Србији — покрет Левицу Србије, каже да ће та странка на овим изборима сву снагу усмерити на режимске странке који су им, како наводи, и главни опоненти.
„Грађанима ћемо уместо голе критике овог режима понудити оно што ми желимо да урадимо. Знамо да ће кампања бити ’прљава‘ и да ће бити јако тешко спроводити равноправну кампању, због недостатка средстава, али ћемо се трудити да обиђемо целу Србију. Ми смо то већ једном урадили, дакле обишли смо целу Србију, и на наше задовољство сале су биле увек пуне. Наставићемо директан разговор са бирачима на терену и гостовањем на локалним медијима“, најављује Стефановић.
Левица Србије, како додаје, нуди пре свега једнакост која је у Србији уништена, солидарност и социјалну правду, високе порезе за најбогатије, аграрну реформу и врло јасан став да не треба да будемо чланови НАТО-а, али и гаранције личном имовином њених људи у извршној власти да ће испунити пет кључних тачака из програма странке.
Од Русије до НАТО-а
Игор Ивановић из ДСС-а, у име коалиције ДСС-Двери, своју циљну групу је поделио у три концентрична круга. У први круг спадају гласачи ДСС-а и Двери са прошлих избора. Други чине патриоте које желе да виде јаче странке патриотског блока заједно и које у претходним годинама нису имале свог представника у парламенту.
„Трећи круг су млађи гласачи и неки од напредњака разочараних због Бриселског споразума али и споразума са НАТО-ом. Када је реч о материјалним средствима, кампања ће бити више него скромна, али активна. Неће бити конвенцијска кампања, већ кампања ’догађања‘, где ће тема кампање бити срећа, и то је оно што могу за сада да вам кажем. У сваком случају, биће модернија него раније и биће директне интеракције, без посредника, са бирачима. Идеја је да будемо у народу“, истиче Ивановић.
Портпарол СДС-а Константин Самофалов, испред коалиције СДС-ЛДП, пре свега је посетио да је СДС питање цензуса и преласка истог решио још на прошлим изборима, те да очекује победнички резултат на овим изборима. Он каже да садашња власт није решила ниједан кључни проблем у држави, и да грађани живе све теже.
„Направићемо блок који ће бити у стању да се супротстави садашњем режиму, а Борис Тадић ужива велико поверење програђанске опције, тако да верујем да ће то бити једна победничка кампања“, каже Самофалов.
СДС, према његовим речима, не очекује да ће имати места на националним медијима, и зато ће се потрудити да обиђе свако место и директно разговара са свим незадовољним људима.
„Ми као социјалдемократска странка желимо да ’идемо‘ на сваког грађанина, много је оних који на прошлим изборима нису желели да гласају, или су грешком гласали за садашњу власт, али рачунамо и на наше традиционалне гласаче“, каже Самофалов.
Александра Јерков из Демократске странке у емисији „Свет са Спутњиком“ на тему избора рекла је да је од велике важности да грађани изађу на изборе, и да претпоставља да ће излазност бити око 60 одсто, због чега јој је, каже, жао, јер „ако се грађани не баве политиком, политика ће се бавити њима“.
„Ми смо закључили да је најбољи начин да освојимо гласове да продемократска опозиција иде одвојено, јер тако грађанима дајемо више опција да се одлуче. Не бринемо за цензус нити размишљамо о томе. Кампању ћемо водити од врата до врата, јер има смисла када грађани чују шта им предложени посланик нуди, шта могу сутра да очекују од њега и како да ступе у контакт са њим. Овако како сви сада раде, не раде добро“, закључује Александра Јерков.
