Приштина ће од Србије да захтева ратну одштету за око 120.000 порушених приватних и друштвених објеката у периоду између 1998. и 1999. године, које су, како се тврди, намерним борбеним дејствима починили припадници српске војске и полиције.
Ово за Спутњик каже приштински адвокат Азем Власи, тумачећи најаву приштинског шефа преговарачког тима Едите Тахири да ће на предстојећим бриселским преговорима Београда и Приштине покренути питање ратне одштете.
Власи каже да се право Приштине да затражи ратну одштету заснива на, како каже, „чињеници“ да је Косово у поменутом периоду било под окупацијом, а не у саставу Србије.
„Статус Косова које је имало по Уставу Југославије из 1974. године силом је поништен и Косово је од тада под окупацијом Србије. Косово је имало статус федералне јединице у бившој Југославији, а по распаду Југославије Србија је једнострано наметнула свој суверенитет над Косовом. Уосталом, управо на тој чињеници је и базиран план Мартија Ахтисарија по коме је Косово добило независност. Због исте чињенице је међународна заједница и бомбардовала Србију 1999. године“, сматра Власи.
Он каже да штета није настала у „борбеним дејствима између ’снага‘ ОВК и српских оружаних формација“ већ као део одмазде српске полиције и војске, што је, према речима нашег саговорника, основно.
Да ли Косово заиста може од Србије или од било које међународне правне институције да потражује ратну одштету, питање је за које бивши министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић каже да нема никакву правну основу.
„Србија није признала Косово. Према томе, Косово не може да наступа као држава, и то није тема за међудржавне односе. Ратне одштете нема, јер се ратовало на територији Србије. Како може Србија да плаћа свом делу територије ратну одштету?! Они нису члан Савета Европе, па ни Европски суд за људска права није меродаван за Косово у овој причи, тако да Приштина нема формалну квалификацију да то покрене“, објашњава професор Самарџић.
И док Самарџић верује да је повод за овакве најаве из Приштине покушај да се „умири“ јавност на Косову због формирања Специјалног суда за злочине ОВК, Власи категорички одбија ту могућност.
„Пре свега, то није суд за ОВК, већ специјално одељење суда за индивидуалну одговорност. ОВК је имала око 20.000 бораца, дакле не може бити суд за ОВК, већ за оне који су одговорни за побијене Албанце, а богами и поједине Србе“, сматра Власи.
Он, међутим, нема ништа против, како каже, да и Србија „испостави“ рачун Косову за ратну штету „ако има валидне податке и чињенице“.
Иначе, Тахиријева је осим ратне одштете на нову агенду за бриселске преговоре ставила и демаркацију границе са Србијом, питање имовине по принципу међународне сукцесије и завршетак процеса — узајамно признавање између две земље.
