Доналд Туск је након самита Европске уније и Турске у Бриселу изјавио да је талас илегалне имиграције у Европи завршен. Председник Европског савета хоће да каже да је проблем избегличке кризе решен.
„Спасилац“ Европске уније је Турска. Шеф турске дипломатије Ахмет Давутоглу је био главна звезда самита ЕУ и Турске у Бриселу, где је дошао са неочекиваним предлогом — његова земља ће да прими све избеглице, укључујући и оне из Сирије које су прешле њену територију на путу ка Немачкој и скандинавским земљама, уколико се испуне њени захтеви. Овај предлог су у Бриселу одушевљено дочекали.
„Овај споразум ће променити ствари“, рекао је председник Европске комисије Жан Клод Јункер, који верује да ће се тако прекинути ланац кријумчара и смањити притисак на Атину, која је суочена са хуманитарном катастрофом.
Француски председник Франсоа Оланд је похвалио „важан потез“ Турске, док је немачка канцеларка Ангела Меркел закључила да се „ствари крећу у добром правцу“.
Анкара је решила да искористи нејединство Европске уније и преокрене ситуацију у своју корист. Њени захтеви ће бити услишени, обећали су јој лидери уније коју је избегличка криза довела на ивицу амбиса.
Турска је Европској унији упутила четири захтева — шест милијарди евра помоћи уместо три, колико је претходно договорено, да за сваког Сиријца који јој Европска унија врати преузме једног од 2.700.000 Сиријаца који се налазе на њеној територији, да укине визе њеним грађанима до јуна и отвори нових пет поглавља у преговорима о приступању Турске ЕУ.
Самит у Бриселу турске власти су приказале као прекретницу у односима са Европском унијом. За председника Ердогана то је прилика да учврсти власт и угуши критике унутар земље и ван ње. Споразум са ЕУ му служи како на унутрашњем плану — интеграција са Европском унијом, иако илузорна, представља снажан мамац за турску јавност, тако и на спољном, као једном од главних регионалних актера у сиријској кризи.
Никада јасније Европска унија није демонстрирала колико мало држи до вредности чије поштовање је услов за приступање Европској унији. Турска не само што је предузела низ агресивних потеза, од рушења руског војног авиона изнад границе са Сиријом до бомбардовања курдских положаја у овој земљи, већ је у војној кампањи против курдских побуњеника у својој земљи сравнила са земљом градове на југо-истоку земље не водећи рачуна о цивилним жртвама.
Ердоганове тајне службе су оптужене за тајно наоружавање припадника ДАЕШ-а и пружање логистичке подршке на турској територији. Европска унија је затворила очи и пред обрачунима турског председника са опозицијом у својој земљи, где су у току чистке у правосуђу и полицији оних који се сматрају нелојалним режиму. Посебан цинизам Ердоган је показао прошлог викенда, када је преузео главни опозициони лист у земљи „Заман“ и претворио га у провладино гласило, у исто време када су преговори са Европском унијом били на врхунцу.
Ово потчињавање европских лидера Ердогану британски Гардијан је назвао „одвратним“.
„Што више Европска унија инсистира на томе да Турска једног дана постане чланица Европске уније, тиме постају јачи играчи у Европи који желе да изађу из заједнице“, наводи лист.
Британски премијер Дејвид Камерон је у Бриселу рекао да његова земља неће учествовати у било каквом заједничком споразуму Европске уније о азилантској политици.
Око договора који је постигнут у Бриселу тек следи усаглашавање, јер многе земље сматрају да је цена коју плаћају Турској превисока.
Многа питања која се односе на легалност процедура и изводљивост плана остају нејасна. Са правног становишта је нарочито проблематична идеја да се избеглице које имају право на азил враћају у Турску. Већина земаља је одбила да подржи овај предлог који руши основне поставке права на азил, једног од основних људских права.
Европска комисија је до сада понављала да ће бити враћени само економски мигранти, у фебруару је чак осудила одлуку Аустрије да установи квоте за азиланте. Мађарски председник Виктор Орбан, који је затворио границе бодљикавом жицом, противи се било каквом споразуму који предвиђа прихватање азиланата из Турске.
Спорно је и покретање преговора о приступању Турске Европској унији са мртве тачке, што подразумева пристанак Кипра, чланице Европске уније чији је део територије под турском окупацијом од 1974. године. Кипар би могао да стави вето на ову одлуку.
Због тога је споразум са Турском одложен за десет дана. Европској унији, међутим, гори под ногама. Земље које имају највећи интерес од овог споразума, Немачка на првом месту, постараће се да до њега дође. У улазак Турске у Европску унију ионако нико не верује.
