Саговорници Спутњика сматрају да је изјава Ричарда Паунда, председника независног комитета Светске антидопинг агенције ВАДА, који мисли да „Руси неће моћи да наступе у Рију јер ИААФ и ВАДА не желе да ризикују репутацију променом одлуке“, у најмању руку — дискутабилна.
Спортски новинар Владимир Новаковић за Радио Спутњик каже да је очигледно да је допинг велики проблем на глобалном нивоу, али да је исто тако врло јасно да се начин борбе против допинга и казне које се одређују веома разликују.
Он објашњава да колективна суспензија руских атлетичара у новембру и најава Дика Паунда да сумња да ће Русија до Олимпијских игара стићи да се избори са проблемима како би њени спортисти наступили у Рију, није први пример те врсте.
„И пред претходна велика такмичења имали смо случајеве вршења системског притиска на Атлетски савез Јамајке, чији су спортисти по правилу најуспешнији у спринтерским дисциплинама већ више од десет година, освајачи светских рекорда и носиоци олимпијских злата на свим кратким стазама. Међутим, са друге стране, имамо примере бројних спортиста из западних земаља, који су суспендовани због допинга, одслужили су казне и опет се такмиче, а да притом нико не помиње да ће против неког од њихових савеза покренути било какав поступак. То показује да аршини заиста нису једнаки за све спортисте на планети“, сматра Новаковић.
Он истиче да су Олимпијске игре у последњих педесетак година изузетно политизоване.
Новаковић подсећа на сет од четири такмичења од 1976. до 1988. када се, због бојкота бројних држава, нису сви ни такмичили, па опет 1992, када су неке државе биле суспендоване, међу којима и СРЈ.
„Резултати са сваког од тих такмичења су „релативно релевантни“ јер, примера ради, лепо је чути да је репрезентација СФРЈ у Лос Анђелесу освојила 18 медаља, чувени највећи успех и историји спорта ове државе, али ако погледате колико елитних репрезентација тада није учествовало и да се сасвим сигурно не би стигло до свих тих одличја да су се сви спортисти борили, јасно је да то не може да има једнаку вредност“, објашњава спортски новинар за Радио Спутњик.
Он истиче да се, према анализима спортских стручњака, у овом тренутку Русији на ОИ у Рију предвиђа освајање девет медаља у атлетским дисциплинама — две златне, три сребрне и четири бронзане.
„Ако земља која ће имати девет медаља у атлетици не може да наступи, јасно вам је да то потпуно помера регуларност такмичења и спортски аспект целе приче. Најстрашније је то што нико никада није рекао да је тих 12-13 такмичара, којима се предвиђа освајање ових медаља, узимало допинг или планирало да узме допинг, иако причамо о кажњавању које би требало да буде базирано на личном примеру. Они би једноставно били жртва колективне казне коју би орган, који у овом тренутку званично издаје те суспензије, могао да изрекне на рачун Атлетског савеза Русије, а не тих појединаца“, каже Новаковић.
Он истиче да је ово врло дискутабилна одлука, која би значајно утицала на то да се додатно уруши кредибилитет Олимпијских игара.
И заменик главног уредника угледног издања „Росијска газета“ Николај Долгополов сматра да је реч о политици двоструких аршина.
„Наравно да пропуштање Олимпијских игара не долази у обзир, али јасно је да ће наша репрезентација бити десеткована и да ће у играма учествовати 40-50 спортиста. То ће се и те како одразити на број медаља у овој дисциплини, у којој Русија по обичају има велики број победа. Светска антидопинг асоцијација ће у историји остати запамћена као организација која не доноси објективне већ немилосрдне одлуке“, каже Долгополов.
Он подсећа да је Светска антидопинг агенција прошле године забранила предуктал, веома популаран лек који користе срчани болесници.
„Не разумем зашто спортисти немају право да га користе, као да нису људи…“, огорчен је Долгополов.
