Руски атлетичари не могу на Олимпијске игре? Ову вест, као ударну, објавили смо после изјаве председника независног комитета Светске антидопинг агенције ВАДА Ричарда Паунда који мисли да „Руси неће моћи да наступе у Рију“ јер „ИААФ и ВАДА не желе да ризикују репутацију променом одлуке“!
Како подсећа „Раша тудеј спорт“, Паундова комисија је почетком новембра прошле године објавила извештај у коме се тврди да су руски атлетичари и функционери умешани у широко коришћење допинга, ометање допинг-тестова и заташкавање коришћења недозвољених средстава. Два дана пре најаве забране је једна од најбољих тенисерки света Марија Шарапова признала да је била позитивна на допинг тесту током Аустралијан опена на лек мелдонијум.
А и да Шарапова то није признала, ВАДА би овакву вест сама објавила, као што ју је и објавила.
Склопити (за)цртано
Међутим, стварна ударна вест, или низ ударних вести чија се фреквентност појављивања у последње време појачава јесте: удар на Русију. Све остало је гарнирунг или украс, као целофан око ружа које су јуче добијале даме. Рецепт је лако памтљив.
Такозвана држава Косово и поред свих дипломатских наговарања и притисака, војних претњи и стварних оружаних удара, и велике количине просутог новца, највише америчких пореских обвезника, није успела да постане чланица Уједињених нација. Свака мајка воли своје чедо (ма какво оно било) па тако и администрација у Вашингтону није пала у очај, већ се кренуло у појединачно признање творевине коју желе да направе у српској покрајини Косово и Метохија.
Паралелно са тиме текао је и процес заокруживања државности, тако што је такозвано Косово гурано у специјализоване агенције УН, али и у спортске савезе. И тако асоцијација по асоцијација, савет по савез, надајући се да ће константно калемљење дати фасаду нечему што упркос свему побројаном не личи на државу већ на франкенштајна.
Али, тај франкенштајн ће учествовати на Олимпијским играма у Рију.
Већ смо писали да се почетак отимања Косова и Метохије и прва бомба која је из авиона НАТО-а пала на Србију поклопио са уздизањем Руске Федерације. За протекло време, међутим, то уздизање Русије имало је неупоредиво веће резултате, а — као што и у Србији знамо — не само да се за добрим коњем прашина диже, већ је руски медвед последњих година неупоредиво више од тога почео да смета светском поретку успостављеном после краја Хладног рата.
Администрација Владимира Путина почела је не само да враћа стандард у Русији, већ и геополитичку слику света у лежиште, тачније равнотежу. Пошто је навика служавка која се коначно удаје за господара, Западу се — а сви знамо да то може да буде прочитано као Америци — не разводи од улоге главног светског кадије — који и тужи, и суди, и баца бомбе по ушима независно од суђења.
Међутим, чудна је сорта руски медвед, па су његове навике барем неколико векова старије од америчких. Главна карактеристика им је да се под притиском шире груписањем.
Тако су бранитељи постхладноратовског светског поретка збуњени како то да санкције, шпекулације са енергентима, и многе друге само њима својствене методе не дају резултате. Но, не мењају приступ, само интензитет притиска. У том науму сад ударају и по цеваницама и леђима (у главу им још не пада на памет) примењујући косовски рецепт, али у обрнутом смеру.
Ако не можеш да победиш — избаци
Сад сваки час, асоцијацију по асоцијацију, аферу по аферу, желе да избаце Русију. Мантра отприлике изгледа: ако не можемо да вас победимо, отераћемо вас са бојишта. А све то заједно има за циљ јачање незадовољства грађана Русије према Путину, иако истраживања јавног мњења и ставови тих грађана показују супротно.
Зато је прошле године жртвован Сеп Блатер, председник Светске фудбалске федерације ФИФА, са намером, барем покушаја ради, да се Русији одузме организација Светског првенства у фудбалу 2018. Исте године је дошао поменути извештај о допингу.
А навикнути да се у последње време поједине теорије завере испоставе као тачне, у очи упада и коинциденција случаја Шарапова и одмах после брза најава забране учешћа руским атлетичарима на Олимпијским играма у Рију.
Спин доктори не би били ангажовани од бранитеља предпутиновског светског поретка кад не би искористили тако звучно име као што је Шарапова у корист намере да слика из Рија не показује победе руских спортиста. Или је и случај Шарапова део пројекта. Небитно, резултат је исти.
Велики је проблем, да још појаснимо значај њиховог наума, кад јавно мњење на Западу које свакодневно слуша о руским гулазима, у истим изворима информисања види победе спортиста из тих наводних гулага. Још већи ће проблем бити кад за две године види слику са руских стадиона, на светском фудбалском првенству у Казању. Та слика јавно мњење које на Западу константо трују може само да збуни, али и да окрене против медија и њихових налогодаваца.
Допинг и терористи, како се где чита
Да се до краја разумемо — допинг јесте (глобални) проблем. Као што је и тероризам (глобални) проблем. Само су битни аршини, који никако нису једнаки за све. Док се враћање Крима под државне границе Русије не толерише, правим и неделима доказаним терористима се прави држава и калеме признања. Док се случај појединачних спортиста из Русије који користе медикаменте тек стављене на листу недозвољених супстанци приписује држави Русији — као да је лично Путин са длана давао лек и воду Шараповој — у исто време се заборављају амерички спортисти који су синоним за допинг, у најбуквалнијем тумачењу.
Поодавно су познати случајеви спринтера Мерион Џонс — којој је одузето пет медаља са ОИ у Сиднеју, Тима Монтгомерија — који је признао коришћење недозвољених средстава и који је осуђен на пет година затвора због растурања хероина, као и Тајсона Геја, који је 2013. био позитиван на антидопинг тесту.
Такође је глобално познато да је због марихуане „пало“ много кошаркаша у америчкој професионалној НБА лиги.
Пре четири године су сви светски медији објавили да је Ленс Армстронг, амерички бициклиста са седам узастопних титула Тур де Франса, највеће резултате постигао уз помоћ илегалних супстанци, па су му одузете све освојене титуле. А на примеру отказане борбе између боксерских шампиона Флојда Мејведера и Мануа Пакјаа из јануара 2010. се можда најбоље види озбиљност проблема допинга у Америци, јер је меч отказан пошто се борци нису договорили око начина допинг контроле.
И? Треба ли после свих ових, насумично поменутих примера допинга, забранити Америци као држави и свим спортистима који наступају под њеном заставом да учествују на Олимпијским играма или неким другим такмичењима? Не, никако. То никоме не пада на памет.
Светска антидопинг агенција је у хијерархији изнад Светског олимпијског комитета, свих националних олимпијских комитета и свих спортских савеза и лига. Светски антидопинг код ВАДА је прихватило више од 600 различитих спортских организација, и он служи као основа за најстрожи систем антидопинг контроле. Дакле, ВАДА као таква, и спортисти са именом и презименом, криви су за допинг. Па нека онда Светска антидопинг агенција казни саму себе. Или нека (барем) престане да се бави (гео)политиком. Пала је на тесту.
