Пољски водоинсталатер је поново тема у Бриселу. Усред избегличке кризе, Европска комисија је предложила нова правила за раднике на привременом раду у некој од земаља-чланица. Мисли се пре свега на раднике из Источне Европе који раде у економски развијеним земљама на западу континента.
Европска комисија је предложила да буду једнако плаћени као њихове западне колеге на истом послу. Без обзира на порекло, сви радници би требало да имају исте плате, каже комесар Маријан Тисен која је представила предлог закона. Ово до сада није био случај. Између радника на привременом раду и локалних радника постоји велика разлика у примањима, до 35 одсто. Закон обавезује послодавце да страним радницима на привременом раду плате најмање законом прописани минималац, на чему се они најчешће задржавају. Ако унутар ЕУ важе закони слободног протока робе и људи, разлике у положају радника у зависности од земље из које долазе говоре о нејединственој политици рада која омогућава њихову експлоатацију и продубљује неједнакости.
Европски закони из 1996. и 2004. године и директива Болкенстејн из 2006. године, која је изазвала много буке око услова за рад „пољског водоинсталатера“ на привременом раду, ишли су на руку послодавцима који су схватили да могу да запосле раднике из Источне Европе и плаћају их мање него локалне.
Радници из Источне Европе не само што су мање плаћени, већ често раде дуже и немају бенефиције које имају њихове западне колеге, попут бонуса, тринаесте плате и сл.
Између 2010. и 2014. године број радника на привременом раду унутар ЕУ је порастао за 45 одсто и достигао два милиона 2014. године, највише у области градње, а потом индустрије и пољопривреде.
То је створило отпор локалних радника који их доживљавају као „нелојалну конкуренцију“.
Нови предлог Европске комисије неће укинути неједнакост, пошто не предвиђа да послодавац радницима на привременом раду плаћа котизацију за социјално и пензионо према законима земље у којој раде, већ према законима земље из које долази.
Разлике унутар ЕУ су велике — у Мађарској, Пољској и Румунији ниво социјалних издатака је око 25 одсто, у Француској близу 60 одсто.
Због тога су радници са истока Европе и даље јефтини на Западу.
Предлог Европске комисије је и да се дозвољени боравак радника на привременом раду ограничи на 24 месеца, уместо досадашњих 30.
Дванаест земаља ЕУ се спрема да блокира ове мере, оцењујући да служи искључиво интересима западних чланица Уније. Борба у Бриселу би могла још више да продуби поделу између истока и запада ЕУ, коју је оснажила избегличка криза.
„То неће бити лака борба“, признаје француски министар финансија Мишел Сапен.
Све очи су уперене у Велику Британију, чије мишљење би могло да буде пресудно.
Лондон је као један од услова да остане у ЕУ тражио да сам доноси одлуке које се тичу радника из ЕУ на својој територији. Велика Британија жели да се отараси својих „Пољака“, као и већина развијених западних земаља у којима је економска криза продубила утисак да страни радници одузимају посао домаћим. Западне чланице Уније се надају да ће служити њиховим интересима, пошто више не мора да се обазире на оно што каже Европска комисија, те ће мање ће бити заинтересована да критикује предложене мере.
