Због своје ароганције и агресивног политичког курса, Реџеп Тајип Ердоган је успео јако да наљути савезнике из НАТО-а. Вашингтон је незадовољан што се у сиријском конфликту Турска води сопственим циљевима и изводи нападе на Курде, а не на терористе ДАЕШ-а. Европљани сумњају да у оквиру споразума Анкаре и ЕУ Ердоган узима превише новца, посебно имајући у виду да су његови напори за ограничавање притока миграната у Европу веома мали, наводи лист.
Повећавају се проблеми и унутар земље. Руске санкције су извеле удар по банкарском сектору, туризму и грађевинском бизнису. Економија земље се налази у лошем стању. Турци имају последњу наду — побољшање односа са Техераном. Ипак, у вези са тим, Ердоган се држи сопствене тачке гледишта и сматра потребним јачање веза са Саудијском Арабијом — регионалним супарником Ирана, нагласио је аутор чланка.
Притом, Ердоган је сигуран да ће залог успеха Турске бити концентрација власти у његовим рукама. Од јесени прошле године он покушава да убрза измене Устава Турске који ће повећати његова овлашћења и елиминисати механизме које му сада сметају да ради шта жели, пише Тајмс.
Међутим, са своје стране, чаша стрпљења Турака се прелива. Чак и политичари унутар Ердоганове партије су схватили потребу да се ограничи његов утицај. О томе говори чињеница да један број високих функционера његове Партије правде и развоја, укључујући бившег председника и бившег премијера земље, организовали неплански састанак током којег се разговарало о стању у Турској, пише аутор чланка.
„Ердоган није успео да добије оно што жели. Што се више врши притисак, број његових непријатеља наставља да расте — како унутар земље, тако и у иностранству“, закључио је лист.