Тај период треба искористити да се реструктурира наша економија. Европска централна банка је први пут од увођења евра снизила кључну референтну каматну стопу на нула одсто.
Паралелно са тим, штампање новца у месечном обиму повећано је са 60 на 80 милијарди евра, а нова мера, која је историјски посматрано такође преседан, јесте и куповина корпоративних, поред откупа државних обвезница.
Према мишљењу професора Малише Ђукића са Београдске банкарске академије, те мере јасно указују на процену ЕЦБ да је европској привреди потребан додатни стимуланс за значајнији привредни опоравак.
„Европска привреда у збиру гледано не бележи очекивани опоравак, то је један проблем, а други је и проблем и даље релативно високе незапослености што недвосмислено указује на закључак да у оквиру монетарне политике треба предузети још нешто како би се утицало на кретање привреде“, наводи Ђукић за Спутњик.
Брокерски стручњак Ненад Гујаничић истиче да су нове мере наставак монетарне политике коју је ЕЦБ почела да спроводи пре око годину дана.
„Суштина тих мера јесте да се лабавом монетарном политиком подстакне економија еврозоне, односно да се убризгају монетарна средства у привреду како би она убрзала раст“, наводи Гујаничић.
Он напомиње да те мере дефинитивно немају само једну страну медаље, већ су и прилично опасне, јер на дуги рок могу да дају прилично лоше подстицаје у кретањима у економији и јер могу настати разни инвестициони мехури попут раста цена акција и цена некретнина. Кад је реч о утицају које ће те мере имати на однос динара и евра, Ђукић и Гујаничић се слажу да ће пре или касније то довести до обарања каматних стопа у Србији.
„Кад ЕЦБ смањи каматне стопе пре или касније се смање каматне стопе на међубанкарском тржишту новца — ми то зовемо еурибор — што заправо значи да банке које послују код нас долазе до извора финансирања јефтиније, јер се банке саме по себи задужују по нижим каматним стопама. То онда пружа могућност да се каматне стопе у Србији додатно оборе у наредном периоду. То није једини фактор, имате проблем ненаплативих кредита, стање у привреди, али јесте крупан јер је тренд падајући“, наводи Ђукић.
Према речима Гујаничића, главна последица нових мера ЕЦБ јесте да ће у наредном периоду доћи до снижавања камата и код нас.
„Оно што је најважније, с обзиром да је наша земља прилично задужена, ми ћемо свакако у некој блиској будућности даље моћи да се задужујемо по релативно ниским каматама. Тај период треба искористити да се реструктурира наша економија, да се спроведу неопходне реформе како бисмо период кад камате буду више дочекали спремни, а не са овако високим дугом“, саветује Гујаничић.
Међу факторима који утичу на такве мере ЕЦБ и трендове у привреди еврозоне Ђукић наводи забринутост због избегличке кризе, али и дешавања у кинеској привреди.
„Ако Кина забележи стопу раста која је мања од очекиване, што само по себи смањује тражњу за сировинама и примарним производима, имате аутоматски утицај на кретање цена на светским берзама и пад индекса, што се већ дешавало, а онда преливање тих ефеката на Европу, односно на Америку“, објашњава професор Ђукић.
Како истиче, поред дешавања у самој еврозони, курса који се формира између евра и долара, односно евра и других валута, та глобална дешавања, посебно исход избегличке кризе, биће фактори који ће у великој мери определити трајање таквих мера ЕЦБ.
На питање како ће целокупна ситуација утицати на светску привреду, Гујаничић подсећа да је амерички „Фед“ у децембру прошле године, после вишегодишњег периода ниских каматних стопа, почео са повећањем камате, а да ЕЦБ има другачију политику.
„То ће вероватно довести до слабљења евра што би у перспективи требало робу са европског континента на глобалном новоу да учини јефтинијом и да доведе до опоравка привреде еврозоне“, сматра наш саговорник.
Руски економски стручњак Виктор Јефимов сматра, међутим, да је снижење кључне референтне каматне стопе апсолутно нормалан процес.
„Онај ко планира да се бави производњом, мора да смањи каматну стопу, идеално — на нулу, јер то даје подстицај за реални сектор економије. Смањивање каматних стопа истовремено смањује простор за валутне спекулације“, истиче Јефимов.
Одлука ЕЦБ би, како додаје, могла довести до слабљења евра, али од тога ће имати штету само они који се баве тим спекулацијама, док ће реални сектор профитирати. Са друге стране, додатно штампање валуте не мора да значи раст инфлације. Ако новац буде уложен у развој производње, а не у потрошњу, до раста инфлације неће доћи.
„Сви ти стереотипи о слабљењу валуте и инфлацији пропагирају играчи на спекулативним тржиштима, јер за њих је стабилност синоним за ’смрт‘“, закључује Јефимов.
