Сада Обама о Ердогану говори као о губитнику и ауторитативном руководиоцу, наводи аутор текста.
Лист наводи да су прилично натегнути и односи америчког лидера с властима у Саудијској Арабији. Обама сматра да је време да власт те земље научи да са својим суседима живи у слози и да пронађе заједнички језик с Ираном.
„За преосталих неколико месеци господин Обама ће покушати да пренесе одговорност за спољне неуспехе америчке политике на савезнике, укључујући оне на Блиском истоку – на Саудијску Арабију и на Турску“, каже за радио Спутњик политиколог Николај Шљамин.
Према његовим речима, до краја Обаминог мандата неопходно је подвући црту у америчкој спољној политици и оправдати се пред америчком јавношћу.
„Искрено говорећи, политика Обамине администрације није увек била успешна. И потпуно је тачно да није постизала оне циљеве о којима се говорило у предизборној кампањи. Политика на Блиском истоку је један од камена-темељаца америчке спољне политике. Новонастала ситуација захтева жртве“, наводи политиколог.
Према његовим речима, неопходно је америчкој јавности објаснити узроке неуспеха: због чега је Русија одједном почела да игра водећу улогу на Блиском истоку, због чега регионални играчи не уважавају америчке снаге у региону.
„Својим речима Обама пребацује одговорност на савезнике који и јесу главни регионални играчи. Саудијска Арабија ће, чини ми се, постати главни ’дежурни кривац’ у овој причи. Речи Обаме су, међутим, речи човека који се уморио, који није успео да испуни оно што је обећао. Он жели сва питања да пренесе на наредну администрацију“, сматра Шљамин.
Према његовом мишљењу савезници Вашингтона могли би да му одговоре истом мером.
„Не бих се зачудио када би у Анкари изјавили да су Сједињене Америчке Државе непоуздан партнер. И, у принципу, већ има наговештаја за то јер је ситуација с Курдима прилично двосмислена. Ријад исто тако може да каже да је Америка престала да игра водећу улогу у обуздавању Ирана. Има много могућности. Могуће је сасвим да се овај маневар и изводи да би се утврдило које ће се снаге, који ће се регионални играчи на Блиском истоку како понашати уколико САД оду одатле. То би могла да буде провера ко би могао да пређе ’црвену линију’ коју су повукли у Вашингтону“, претпоставља Шљамин.
