Експлозија аутомобила-бомбе на анкарском тргу Кизилај однела је, према последњим подацима, 37 живота, док је најмање 125 повређено. Овај последњи напад у низу, а било их је до сада три, покренуо је оштру дебату о способности турских власти да заштите своје грађане.
Два дана пре него што су терористи активирали бомбу на једном од најфреквентнијих места турске престонице, америчка амбасада у Анкари обавестила је турске власти о могућем терористичком нападу на владине институције и резиденцијалне делове града.
Руски обавештајни ветеран Лав Корољков каже да, с обзиром на бројност терористичких група, турске безбедносне службе морају увек да буду на опрезу. Ипак, тврди он, не могу се све терористичке групе увек држати под контролом.
Бомбашки напад на тргу Кизилај иде наруку Ердогановом режиму, вели Корољков, с обзиром на могућност увођења ванредног стања и прилику да реши како унутарполитичке, тако и спољнополитичке нерешене размирице. Турска ће сада моћи да користи аргумент да се налази под сталном терористичком претњом и да им је, као чланици НАТО-а, потребна помоћ других чланица, каже Корољков.
„Ради се о томе да овај терористички напад сада омогућава Анкари да делује против Курда. Зато ће непосредно против сиријских Курда моћи да отварају ватру или спроводе друге мере против курдских организација које се налазе на територији Турске. То јест, сада постоји широки дијапазон акција које Ердоган може да спроведе“, закључује он.
Олег Глазунов, члан руске Заједнице војних аналитичара, каже да овај терористички напад даје изговор Ердогану да започне копнену војну интервенцију у Сирији.
„Мислим да се без дозволе СБ УН Анкара не би одлучила за копнену операцију, али сада би могла да се обрати УН како би добила дозволу да се умеша у борбу против терориста на територији суседне земље. Стога не искључујем да су турске специјалне службе знале да се припрема терористички напад, али су једноставно затвориле пред тим“, каже Глазунов.
Тешко је проценити разлоге за напад, каже шеф турског Спутњика Турал Керимов, али очигледно је да Турска спроводи контроверзну политику.
„Анкара наглашава борбу против тероризма, са друге стране — обара авион који бомбардује положаје терориста. Или, рецимо, влада спроводи противтерористичке акције унутар земље, али припадници противтерористичких јединица су одговорни за смрт десетина цивила курдске националности“, каже он.
За новинара „Политике“ Бошка Јакшића, последњи напад у Анкари је курдски одговор на понашање турских власти и снага реда према Курдима на југоистоку Турске.
„Ако то можемо да назовемо интересом, интерес Курда је да се одбране од политике коју Анкара води од јула прошле године, када је прекинуто примирје које је владало две и по године. По мом мишљењу, овај тероризам је плаћање цене за велику политичку грешку турског председника Ердогана, који је то примирје прекинуо“, каже Јакшић.
Он не искључује могућност да терористички напади који су у последњих шест месеци захватили Турску имају везе и са флертовањем Ердогановог режима са ДАЕШ-ом.
„Врло је лако повезати све актере, на читавом овом подручју. Ако узмемо у обзир турски анимозитет према Курдима са севера Ирака, и посебно према Курдима које Турци нападају на северу Сирије, а велике силе, и Руси и Американци, подржавају их као активне савезнике у борби против ДАЕШ-а, јасно је да су и исламисти уплетени у читаву игру. Све се отвореније потврђује оно што се у значајној мери говорило изласком ДАЕШ-а на велику сцену, да Турска није заинтересована да спречи продор исламиста. Штавише, да их је, ако не директно, онда посредно наоружавала и помагала им на све друге начине“, закључује Јакшић.
Октобра месеца, Турску је потресао терористички напад који су власти описале као најсмртоноснији у модерној историји земље. Два бомбаша-самоубица напала су мировни скуп и убила око 100 људи, углавном Курда.
Прокурдска партија, која је прошле године први пут освојила посланичка места у турском парламенту, осудила је последњи напад изјавом да „дели бол“ са другим грађанима Турске. За вођство странке, ова изјава је веома важна, с обзиром на то да их турске власти повезују са сепаратистичком Радничком партијом Курдистана и да је премијер Давутоглу од парламента тражио укидање имунитета за више партијске функционере, како би суд могао да их гони по оптужбама за тероризам.
Турска ће наставити да потврђује своје право на самоодбрану од терористичких претњи, изјавио је турски председник Реџеп Тајип Ердоган поводом напада на тргу Кизилај, и обећао је да ће његова земља наставити борбу против тероризма, док је Бела кућа осудила напад и потврдила Турску као савезника у борби против тероризма.