Кина, трећа по величини земља у свету, на заштиту своје најмногољудније нације троши само 6 одсто америчких расхода. Притом, амерички медији неосновано критикују повећање кинеског војног буџета.
Заиста, и с најмањим повећањем расхода од 2010. године, кинески војни буџет је и даље за трећину мањи од америчког, са којим се не може поредити ни осам земаља које прате САД на списку држава које највише троше на одбрану.
Ради се о добро прорачунатом дизању буке Запада како би се оклеветала Кина и била представљена као претња и како би западни моћници могли да сачувају своје велике војне буџете.
Ако би Запад скинуо своје ружичасте наочаре, лако би видео да је то повећање нормална и рационална регулација буџета земље која прати националну одбрамбену политику, поседује већу територију од САД и више територијалних вода од Мексика, које треба заштитити.
Зашто је било неопходно повећање буџета:
1) Због заштите територије — то је свето право које је гарантовано међународним законом за све земље, укључујући Кину.
2) Због западног ембарга на наоружање, Пекинг нема другог избора осим да се ослања на сопствене ресурсе у модернизацији одбране, што захтева значајне расходе.
3) Повећањем броја улазака војних бродова у територијалне воде Кине, САД и њихови савезници настављају да траже „тачку кључања“ Кине, скривајући се иза „слободне пловидбе“.
Све наведено говори у прилог томе да је повећање кинеског буџета веома скромно и они који га критикују подржавају или идеју „кинеске претње“ или илузорну кинеску хегемонију.
