У студији која је објављена у медицинском часопису „Њу ингланд џорнал ов медисин“, лекари су пронашли начин да успешно измене имуни систем пацијената како би могли да прихвате и бубреге некомпатибилних донора. Значајан број пацијената који су подвргнути овој процедури живело је осам година дуже од оних који су остали на листама чекања или су им пресађени бубрези покојних донора.
Метод познат као десензитизација има потенцијал да спасе многе животе, каже др Џефри Бернс, специјалиста за пресађивање бубрега и председник Националне фондације за бубреге.
Ова процедура би могла да скрати листе чекања на трансплантације за хиљаде људи, а за друге, попут Клинта Смита, адвоката из Њу Орлеанса, значи велику промену у односу на то да је морао да иде на свакодневну дијализу. Смит каже да му је десензитизација променила живот, пише амерички „Њујорк тајмс“.
Истраживачи процењују да око половине од 100.000 људи који се налазе на листама чекања за трансплантацију бубрега имају антитела која ће напасти пресађене органе, а око 20 одсто су толико осетљиви да је проналажење компатибилних органа готово немогуће. Поред тога, каже др Дори Сегев, главни аутор студије, одређени број људи одустаје од трансплантације након што сазна да ће антитела одбацити било који пресађени орган. Уместо тога, они се мире са тешким поступком дијализе.
Смањивање осетљивости најпре укључује филтрирање антитела из крви пацијента. Пацијенту се потом даје инфузија других антитела како би се обезбедила заштита док имуни систем не регенерише своја антитела. Из неког разлога, а још увек се не зна због чега, мање су шансе да нова антитела нападну пресађени орган, каже Сегев. Уколико и регенерисана антитела нападну орган, пацијент се третира лековима који уништавају сва бела крвна зрнца која би могла да произведу антитела која би напала пресађени бубрег.
Стручњаци кажу да би процедура десензитизације могла да се користи и код пресађивања јетре и плућа. Јетра је мање осетљива на антитела, тако да је и потреба за десензитизацијом мања, али свакако постоји могућност да имуни систем одбије орган, каже Сегев. Са плућима, како је рекао, десенситизација је теоретски могућа.
У новој студији упоређена су 1.025 пацијената из 22 медицинска центра, којима су пресађени бубрези некомпатибилних донора са истим бројем пацијената који су остали на листама чекања или им је пресађен орган компатибилног, али преминулог даваоца.
Након осам година, 76,5 одсто оних којима је пресађен некомпатибилан орган било је још у животу у поређењу са 69,8 одсто оних који су остали на листама чекања или добили бубрег преминулог даваоца и 43,9 одсто оних који су остали на листама чекања, а никада им није трансплантиран бубрег.
