Десет земаља Европске уније, укључујући Румунију, упутиле су писмо Европској комисији у којем захтевају обуставу реализације пројекта изградње гасовода „Северни ток 2“.
Писмо су потписали премијери Чешке, Естоније, Мађарске, Летоније, Пољске, Словачке, Румуније, као и председник Литваније, док преостале две земље нису наведене.
Уредница „Балкан магазина“ и стручњак за енергетику Јелица Путинковић за Спутњик каже да се ради о томе да те земље имају сопствене економске интересе да Русија не престане да шаље гас преко Украјине, јер у том случају неће добијати приходе од транзита тог енергента до осталих европских потрошача.
Истовремено, објашњава она, балтичке земље имају и политичке интересе јер је код њих заступљено антируско расположење, те покушавају да престану да купују руски гас и да се тим енергентом снабдевају из других извора.
Према њеним речима, Европа ће се веома тешко ослободити руског гаса, будући да већ постоји изграђена инфраструктура, односно гасовод „Северни ток 1“, као и транзит преко Белорусије и Пољске, и докле год траје испорука преко Украјине, транзит гаса преко гасовода остаће далеко јефтинији него транзит бродовима, без обзира да ли потиче из Катара, Алжира или САД.
„Реч је о томе да неке чланице ЕУ сада покушавају да командују великој Немачкој која је пронашла интерес да изгради ’Северни ток 2‘, док су уз Немачку у том пројекту и Холандија и Велика Британија којима је руски гас такође веома потребан. То је само покушај осталих чланица ЕУ да буду равноправне, иако је мало вероватно да ће у томе и успети“, навела је она.
Нова шанса за обнову „Јужног тока“
Поновно активирање „Јужног тока“ је могуће, али је питање када би изградња тог гасовода почела, истакла је Путниковићева.
Русија, како је рекла, пре свега мора да реши до које тачке на европској обали Црног мора ће изградити подморски гасовод, с обзиром да Турска тренутно није згодно подручје за планирање тако великог пројекта, док Бугарска због целокупне геополитичке ситуације покушава да се помири са Русијом и изгради „хаб“ на својој територији.
„Поред тога, једно од важнијих питања и даље остаје неразјашњено, а то је ко ће изградити те гасоводе од Бугарске, односно Турске, преко Грчке, Македоније и Србије или Бугарске и Румуније, јер све те земље немају новца да самостално изграде гасовод док Русија нема интереса да им у томе помаже“, рекла је она и додала да велики проблем представљају и санкције Русији јер ни „Гаспром“ није у финансијској ситуацији да сам реализује целокупну изградњу инфраструктуре.
Упитана да ли има изгледа да се изграде оба гасовода, Путниковићева је навела да је потражња за гасом у порасту, тако да ће се, поред „Северног тока 2“, који је веома известан, „Јужни ток“ градити само уколико Русија процени да јој геополитичка ситуација на Балкану одговара.
И амбасадор Русије при ЕУ Владимир Чижов у среду је поручио да шансе за наставак пројекта изградње гасовода „Јужни ток“ и даље постоје, као и да све зависи од тога у којој мери ће саме земље учествовати у том пројекту и да ли ће Европска комисија за тај пројекат бити заинтересована.
