Комунисти траже и да Горбачов буде у притвору док траје истрага, како не би побегао у иностранство, као и да му буде одузета имовина, која је „стечена незаконитим путем“.
„Те 1991. године већина грађана земље гласала је за очување СССР-а. Међутим, Михаил Горбачов, упркос томе што је имао неопходна овлашћења, није испунио вољу бирача и није преузео никакве акције када је у питању очување СССР-а. Кривци морају бити кажњени, а ми смо убеђени у то да је то била издаја државе“, сматра лидер партије Максим Сурајкин.
Пре тачно четврт века, 17. марта 1991. године одржан је први и једини народни референдум. Грађанима савезних република понуђено је да изразе своје мишљење у вези с очувањем савезне државе у „обновљеном виду“. И премда је шест савезних република одбило да учествује на референдуму, преко 75 одсто Совјета гласало је за очување СССР-а.
Упркос томе, 8. децембра 1991. године председници Русије, Белорусије и Украјине, Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич потписали су у Минску Беловежски споразум о формирању Заједнице независних држава (ЗНД). Тиме је престао да постоји Совјетски Савез.
Неколико дана касније, њима су се придружили и лидери још осам република, а 25. децембра је Горбачов поднео оставку на место председника државе.
Tоме је претходио и неуспели покушај државног удара против перестројке Михаила Горбачова, такозвани Августовски пуч (од 19. до 21. августа 1991).
Уз подршку шефа КГБ-а Владимира Кријучкова и министра одбране Дмитрија Јазова антиреформске снаге уверавале су јавност да Горбачов „није способан да води земљу и испуњава председничке функције из здравствених разлога“ — они су прогласили ванредно стање, вратили цензуру и довели тенкове у Москву. Борис Јељцин мобилише снаге, уводи полицијски час и преузима команду над оружаним снагама. Коначно, распад Совјетског Савеза уследио је само четири месеца касније, у децембру 1991. године.
Најновија истраживања, међутим, показују да би данас више од половине Руса, чак 64 одсто њих, гласало за очување Совјетског Савеза у случају одржавања референдума о овом питању, а већина њих као главног кривца за распад земље види Горбачова.
„После 25 година од одржавања референдума о очувању СССР-а (17. марта 1991. године) већина грађана (Русије) поново је изразило спремност да дâ потврдан одговор. Тако је, према подацима Централне комисије референдума СССР-а ’да‘ на гласачком листићу заокружило 76 одсто бирача. Данас, 64 одсто Руса каже да би гласало за очување СССР-а“, навели су у руском центру за истраживање јавног мњења ВЦИОМ, додајући да би негативно на ово питање одговорило 20 одсто грађана Русије.
Као главне кривце за неиспуњавање народне воље o oчувању СССР-а савремени Руси виде тадашњег лидера земље Михаила Горбачева (27 одсто) и његов тим, врховну власт у целости (17 одсто) и Бориса Јељцина и његове сараднике (13 одсто).
Тек два одсто Руса сматра да су на распад земље утицале Сједињене Државе и друге западне земље, а само један одсто њих верује да криваца уопште није ни било. Многима је, међутим, било тешко да одговоре на питање ко је кривац за распад Совјетског Савеза — чак 40 одсто њих није могло да одговори.
„Истраживање спроведено четврт века после референдума показује да је увржено мишљење о свеопштој носталгији за Совјетским Савезом само претеривање. Главни носиоци те носталгије данас су они који су гласали за очување Савеза пре 25 година, а и даље за распад криве Горбачова. То су људи старије генерације, међу којима је реч ’совјетски‘ снажно повезана са редом, сигурношћу и и стабилношћу“, објаснила је резултате истраживања шефица истраживачких пројеката Управе друштвено-политичких истраживања ВЦИОМ-а Јулија Баскакова.
Она истиче да данас „на њихово место долазе представници нове генерације, који о Совјетском Савезу знају само из прича својих родитеља“.
„За њих је Совјетски Савез само једна у низу окренутих страница у историји“, закључила је Баскакова.
