Без обзира на тежњу европских земаља да по сваку цену смање прилив миграната, нису све чланице Европске уније спремне да подрже могући споразум ЕУ и Турске, према којем би Анкара вратила избеглице несиријског порекла на своју територију, пише „Политико“.
Међу земљама које би могле да осујете испуњење тог споразума су Аустрија, Бугарска, Кипар, Француска, Мађарска и Шпанија, наводи лист.
„Беч је скептичан према том договору, али не иступа категорички против њега“, пише лист, додајући да аустријске власти страхују да би укидање визних ограничења довело до пораста броја турских миграната у Европској унији због сталног нарушавања људских права у самој Турској.
Софија се, према писању листа, плаши да ће Турска променити егејску маршруту избеглица ка ЕУ, што би могло да доведе до тога да мигранти почну да путују Црним морем — директно ка обалама Бугарске.
Северни део острвске државе Кипар турске власти су окупирале 1974. године, а сама Анкара Кипар није ни званично признала, због чега су мале шансе да Никозија пристане на уступке у вези са визном либерализацијом ЕУ и Турске, пише лист.
Што се тиче Француске, председник те државе Франсоа Оланд је више пута изјавио да питање укидања визних ограничења за турске грађане не подлеже разматрању све док Турска не почне да поштује људска права.
Лист даље наводи пример Мађарске и њеног премијера који није задовољан системом расподеле избеглица, установљеним у Европи. Због тога, са његове тачке гледишта, споразум са Турском неће решити основни проблем, а то договор са Анкаром чини излишним.
Дејства Турске у унутрашњој политици, као и непрестано кршење људских права и слободе говора, према мишљењу шпанских власти, доводи у сумњу компатибилност предлога Турске са вредностима западног света.
Анкара је на недавно одржаном самиту ЕУ–Турска неочекивано променила захтеве Бриселу, затраживши у замену за учешће у решавању миграционе кризе више новца од Европе, визну либерализацију, као и убрзавање процеса приступања Турске у ЕУ.
