Габријел је тај позив упутио на немачко–руском форуму у Берлину. Ненад Радичевић, дописник Политике из Немачке, за Спутњик каже да то није прва Габријелова изјава на ту тему и у том правцу.
„Он је од лета прошле године јавно почео да заговара проналажење начина да се, ако не укину, оно бар ублаже санкције Русији. Треба имати у виду и да је Габријел неко ко и те како заговара изградњу другог крака ’Северног тока‘, што је немачко–руски пројекат који је тренутно на провери и наилази на велике критике унутар ЕУ, будући да је ’Јужни ток онемогућен‘“, каже Радичевић.
Према његовим речима, немачки министар је крајем прошле и почетком ове године престао са том врстом изјава, с обзиром на то да је званични Берлин на неки начин осумњичио званичну Москву да покушава да дестабилизује власт канцеларке Меркел, тако што кроз својеврстан информациони рат „комеша“ ситуацију по питању избегличке кризе.
„Та Габријелова изјава је покушај да се спусте тензије између две земаља и да дође бар до ублажавања санкција које, сасвим сигурно, не одговарају немачкој привреди. Иако се изјава немачког министра не може тумачити као званични став те земље, она јесте својеврсни пробни балон како за Немачку, тако и за остале чланице ЕУ које се не слажу са идејом да се укину санкције Русији“, објашњава Радичевић.
Он указује да сама канцеларка Меркел никада тако нешто није рекла, између осталог и због тога што је управо она преговарач по питању украјинске кризе и у решавању проблема ситуације у Сирији. Уколико би она јавно заговарала укидање санкција Русији, каже Радичевић, изгубила би адут у преговорима са Москвом.
Поред укидања санкција Русији, Зигмар Габријел заложио се и за уговор о слободној трговини са Русијом, попут оног на којем се ради са Сједињеним Државама. Радичевић каже да би такав споразум пре свега одговарао великим, извозно оријентисаним економијама у ЕУ.
„Габријел истиче да је реч о дугорочном плану јер је свестан да у тренутној ситуацији до тако нечега не може да дође. Чак и да нема тих тензија на релацији ЕУ–Русија, потребно је пуно усаглашавања да би дошло до реализације таквог споразума, тим пре што видимо да споразум ЕУ–САД о слободној трговини не иде тако глатко. Такав споразум би такође имао и дугорочни утицај на политичку сагласност између ЕУ и Русије, па верујем да је то је за сада само листа добрих жеља, јер у пракси видимо нешто сасвим другачије“, каже Радичевић.
Владимир Брутер, експерт Међународног института за друштвено–политичка истраживања из Москве, сматра да Габријел залагањем за промену ставе Европе према Москви жели и да позове Русију да уложи напоре како би он могао да постави питање о укидању санкција на нивоу ЕУ.
„Не знам какве су шансе да реално дође до укидања санкција, то треба питати ЕУ. Не разумем од чега је полазио Брисел када је увео те санкције, као ни зашто их стално продужава, нити шта би могао да буде разлог за њихово укидање. ЕУ стално понавља да Русија треба да имплементира Мински споразум, али то је пре свега питање за Кијев и за Донбас. Да ли у том погледу има напретка ЕУ ће одлучити у складу са сопственим тумачењем ситуације. Од Русије ту ништа не зависи“, каже Брутер за Спутњик.
Брутер сматра да, иако је Габријел познат као присталица нормализације односа са Русијом, нема довољно утицаја да промени заједнички став ЕУ. Како каже, продужавање санкција умногоме зависи од тога да ли ће овог лета бити одржани избори у Донбасу и да ће ЕУ, уколико до тога буде дошло, вероватно наћи разлог за укидање санкција.
И док немачки министар позива ЕУ да укине санкције Русији, званични Брисел, уочи обележавања двогодишњице присаједињења Крима Русији, позвао је земље–чланице УН да размотре могућност увођења сличних санкција према Москви.
„Тај потез Брисела је очајнички покушај да се изврши притисак на Русију и да се дође до неког резултата, будући да су сви свесни да актуелне санкције нису постигле жељени резултат — да Москва промени став према Криму“, каже за Спутњик дописник Политике из Берлина Ненад Радичевић.
