Такође, Украјина тежи томе да постане главни транзитер гаса у Европи. Украјинци су већ изнели свој план да намеравају да постану транзитери не само руског, већ и европског гаса у Турску и Бугарску.
Овакве најаве из Кијева насмејале су експерте. Стручњаци су ове покушаје назвали — „апсурдним“, а такве приче и „обичним пи-аром“. Према њиховом мишљењу, то је само још једна игра Украјинаца усмерена против Русије, која је „апсолутно бесмислена и са економске и са политичке тачке гледишта“.
Кијев, с друге стране, тврди да су Турска и Бугарска спремне да са њима склопе енергетски савез. Имајући у виду односе Турске са Русијом, никога не изненађује то што је Анкара пристала на ту игру.
„Бугари и Турци су спремни да купују гас у Европи кроз територију Украјине. Тренутно су у току озбиљни преговори. Почетком априла имаћемо разговоре и са Словацима, како би почела да ради маршрута Словачка—Украјина—Молдавија—Румунија—Бугарска са изласком на Турску и са могућношћу да се гас, који ће бити купљен у Европи, складишти на територији Украјине“, изјавио је шеф „Укртрансгаса“ Игор Прокопив, истичући да ће 2016. година бити кључна у коришћењу украјинског гасовода и испоруке „европског гаса на југ Европе“.
У суштини, Украјина предлаже својим партнерима — Бугарској и Турској, да не купују гас директно од Русије, већ кроз европске посреднике. Управо тако сада ради и Украјина — уместо да купује руски гас директно од Русије, она га купује од европских трговаца.
„Ситуација је као са реверсом, када Украјина говори да је одустала од руског гаса у корист европског. Гас који се враћа у Украјину кроз Словачку, украјинска страна тврди да није руски, иако је он по пореклу, свакако, руски“, каже генерални директор Фонда националне енергетске безбедности Константин Симонов, који је целу ову причу назвао „циркусом“.
Кијев купује гас на реверс, укључујући и виртуелни. Идеја виртуелног реверса подразумева да Украјина купује одређену количину гаса од европских трговаца, а затим да одговарајући обим преузме из руског транзитног гаса који иде у земље ЕУ.
Према подацима „Укртрансгаза“, Украјина је од Европе купила 2,1 милијарду кубних метара гаса у прва два месеца ове године. Кијев наставља да купује транзитни глас у ЕУ, тврдећи да је његова цена нижа него у Русији.
Према речима директора Фонда за енергетски развој Сергеја Пикина, Украјина, у суштини, предлаже Турској и Бугарској да се баве спекулацијама преко виртуелног реверса.
„У стварности, гасовод иде из Украјине кроз територију Молдавије, кроз Румунију према Бугарској и даље у Турску. У суштини, Украјина с тачке гледишта гасовода није ништа ново предложио. Какав је гасовод био, такав и остаје, ништа не треба да се гради. Украјина је једноставно предложила да спекулишу преко виртуелног реверса, који иде из Словачке ка Украјини. Она предлаже могућност коришћења гасних складишта на одређени период — или када цене буду повољније, или када буде потребно повећати поузданост транзита. Што се маршруте тиче, ништа ново није предложено“, рекао је Пикин за радио „Спутњик“.
Он подсећа да низ европских земља има закључен уговор са руским „Гаспромом“.
„Чини ми се да они покушавају да повећају обиме из Словачке кроз територију Украјине, чиме би повећали могуће уговоре и можда добили веће попусте. Али, с друге стране постоји уговор и са ’Гаспромом“, који је закључен на дужи рок и требало би га раскинути или умањити обиме по њему. Али то не мора да значи да би у том случају цена за Бугарску и Турску била нижа. Зато је ово врло спорно питање“, додао је експерт.
Пикин истиче да је такође „нејасно шта ће плаћати Турци и Бугари Украјини за гас — да ли ће они платити само за услуге складиштења или Украјина хоће да пренесе право власништва над гасом на својој граници“.
„То су веома компликована питања. И из тог саопштења се не види ништа осим обично пиара“, закључио је Пикин.
Стручњаци такође указују на то да у случају прекида испоруке руског гаса у Европу кроз Украјину, Европљани неће имати вишка гаса за свог суседа. Европа је већ одавно енергетски дефицитна. У том случају, она би све своје снаге усмерила на спасавање сопствених потрошача (на рачун гаса у складиштима), а не би се бавила земљом која чак није ни чланица ЕУ.
