Прошле недеље на састанку са војницима који учествују у кампањи у Сирији председник Владимир Путин је рекао да је број борбених летова руских Ваздушно–космичких снага смањен са 60 до 80 на највише 20 дневно.
Председник је нагласио да ће остатак трупа бити у стању да оствари задате активности у региону.
Формација тактичких бомбардера Су–24, која има између 9 и 12 авиона, остаће на дужности у Сирији. Током главне фазе кампање, ти авиони су обавили највише ваздушних напада.
Најновији ловци Су–30 и Су–35 ће остати на аеродрому Хмејмим као ваздушна заштита, рекао је извор из Министарства одбране руском листу „Ведомости“. Извор близак руској војној команди потврдио је да ће ловци четврте генерације Су–35 остати у бази.
Русија је распоредила четири авиона Су–35С у Сирији 31. јануара 2016. године. Министарство одбране није пријавило њихово повлачење.
Москва ће у Сирији такође задржати свој систем противваздушне заштите.
„Они ће бити на борбеној дужности у Сирији и биће употребљени против свих циљева који представљају претњу руским снагама“, рекао је Путин. Према његовим речима, С–400 средњег и дугог домета и сложени систем ваздушне одбране „Панцир–С1“ остаће на дужности у Сирији.
Такође, на аеродрому су примећени јуришни хеликоптери Ка–52 и Ми–28Н, али њихов тачан број се не зна.
Према експерту за војна питања Виктору Литовкину, остатак руских снага ће остварити своје циљеве.
Он је навео неколико главних циљева, спровођење ваздушних удара на мете терориста, подршка сиријској војсци и њеним савезницима и контрола ваздушног простора у региону.
„Сва три авиона су у стању да изврше ваздушне нападе на терористе. Али Су–24 није намењен за борбу, за то је потребна подршка млазних ловаца“, рекао је Литовкин.
Поред авиона, сиријски ваздушни простор и ваздушну базу Хмејмим такође ће штитити систем противваздушне одбране С-400, каже директор Аналитичког центра за стратегије и технологије Руслан Пухов.
„Могло би да дође до три изненадне претње — из Турске, Израела и САД“, претпоставља Пухов.
Он додаје да је С 400 распоређен у бази руских Ваздушно-космичких снага, не само да успостави зону забране летова у зони аеродрома Хмејмим, већ и целе покрајине Латакије, у којој је концентрисан највећи део Сиријске војске.
Према Литовкину, јуришни хеликоптери могу бити употребљени против мање групе непријатеља и оклопних циљева који се не могу гађати из бомбардера.
“Ка–52 и Ми–28Н су наоружани антитенковским ракета, као и тридесетомилиметарским митраљезима“, каже стручњак.
Такође, између 200 и 300 државних стручњака остаће у бази Хмејмим. Војна лица сама не могу да одржавају авионе и хеликоптере.
„У бази мора да ради чак 2.000 људи који су стручно особље. Међутим, неће сви бити укључени у борбене мисије“, закључио је Пухов.
Стручњаци се слажу да ће остатак руских снага у Сирији бити довољан за испуњење тренутних циљева.
„Усред примирја смо, што нам говори да је смањен интензитет борбе. То је разлог зашто се руске снаге у Сирији рационализују“, рекао је Литовкин.
Истовремено, на сусрету са трупама Путин је истакао да Русија може да врати пун војни капацитет у Сирију за само неколико сати.
Вест о повлачењу из Сирије била је велико изненађење и новински наслов широм света.
Када је операција почела у септембру прошле године, западни политичари и стручњаци изразили су забринутост да Русија ризикује да јој се понови авганистански сценарио. Али, пет месеци касније, Москва је најавила повлачење, рекавши да су постигнути њени циљеви.
Ово су главни резултати руске операције у Сирији:
- Унутарсиријски дијалог је настављен, створени су услови за даље политичко решење кризе
- Заказани су парламентарни избори
- Спречена је могућност стране интервенције
- Сиријска војска је уз подршку руских ваздушних напада ослободила више од 500 насељених подручја
- Прекинуте су главне руте за снабдевање екстремиста
- Коначно, обновљена је способност сиријске војне снаге, војска је од Русије добила модерно наоружање.
Евидентно је да се не ради о потпуном повлачењу руских снага из Сирије. Русија ће задржати мање снаге у бази Хмејмим. Такође, техничка и војна помоћ Дамаску се наставља.
Ипак, неки циљеви нису постигнути до краја. Међу њима су пораз ДАЕШ–а и других екстремистичких група, враћање контроле на сиријско–турској граници, ослобађање Алепа, предграђа Дамаска и Хаме.
Сиријска војска сада је у стању да успешно достигне сваки од тих циљева. Претња и даље остају евентуални напади екстремиста широм земље. Међутим, уз подршку главних сиријских савезника, Русије, Ирана и Либана, сада су шансе да се та претња сузбије много веће него пре руског ангажовања.
Та чињеница диктира тренутну конфигурацију руских снага у Сирији. Највећи део војне силе је повучен, али ако буде потребно, Москва може да се врати у Сирију у сваком тренутку.
Равнотежа моћи на Блиском истоку се мења. Москва је постала кључни играч у мировном процесу у Сирији и сада по том питању сарађује са Вашингтоном.
Русија не напушта Сирију. Уместо тога, она преузима водећу улогу на Блиском истоку, што значи да тај регион постаје мање опасан за остатак света.
