Осам земаља ЕУ упутило је прошле седмице писмо Европској комисији, у којем изражава противљење пројекту „Северни ток 2“.
Председница Литваније Даља Грибаускајте потврдила је да је овај документ потписан.
Писмо су потписали премијери Чешке, Естоније, Мађарске, Летоније, Пољске, Словачке, Румуније, као и председник Литваније.
Истовремено, саветник премијера Румуније Дан Сучу саопштио је да је писмо потписало десет земаља ЕУ, укључујући Румунију.
Представник прес-службе Европске комисије у понедељак је потврдио да је писмо добијено, али није саопштио никакве детаље.
„’Норд стрим 2‘ је примио к знању ново писмо на адресу председника Европске комисије. Слажемо се с тим да безбедност енергетског снабдевања има кључни значај не само за земље Централне и Источне Европе већ и за целу ЕУ. Нажалост, писмо је засновано на низу заблуда и неоснованих тврдњи“, саопштила је компанија.
Према мишљењу компаније, нови гасовод ће повећати безбедност испорука гаса за ЕУ и не представља ризик за земље Централне и Источне Европе које „и даље знатно зависе од једног извора енергије“.
„Северни ток 2“ ће испоручивати додатне количине гаса које могу да реше проблем смањења унутрашње производње у ЕУ.
„Кроз ’Северни ток 2‘ ове додатне количине ће бити испоручене непосредно и на најекономичнији начин на унутрашње тржиште ЕУ“, наведено је у саопштењу.
Компанија наводи да енергетско снабдевање Европске уније никада није било диверсификовано као данас, што оповргава тврдње појединих земаља ЕУ о претњама безбедности испоручивања и диверсификације извора гаса, испоручилаца и маршрута.
„Северни ток 2“ ће допринети развоју конкурентног унутрашњег енергетског тржишта.
Од обале Балтичког мора у Немачкој око једне трећине гаса може да се транспортује до хабова у Северозападној Европи. Две трећине гаса ће се упућивати према Централноевропском гасном хабу у Баумгартену у Аустрији.
Овај центар представља идеалну могућност обједињавања испоручилаца и купаца, и може да обради велике токове у правцу земаља Централне, Источне, Југоисточне и Јужне Европе, омогућујући њиховим тржиштима гаса ниво ликвидности и конкурентности који се може упоредити са Северозападном Европом.
Поред тога, извршилац пројекта указује да ће се нови гасовод из Русије градити и експлоатисати у пуном складу са законом.
„Пројекат ће напредовати у реализацији само на основу одобрења и инструкција компетентних органа земаља чија јурисдикција дотиче ’Северни ток 2‘. Овај процес је заснован на законодавству ЕУ, националном законодавству и међународним конвенцијама“, пише у саопштењу.
Планирано је да се нови гасовод гради уз „Северни ток 1“. Против пројекта је Украјина, која ће у случају његове реализације изгубити улогу транзитера руског гаса у Европу.
