Руска и српска војска одржаће у Србији заједничке тактичке војне вежбе, које ће „представљати симулацију мировне мисије“. Према најавама, у њима ће учествовати јединице за специјалне намене Ваздушно-десантних снага Русије и специјалне бригаде војске Србије. Са њима ће, како је најавио амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин, стићи и чувени генерал Шаманов.
Генерал-пуковник Владимир Шаманов, командант Ваздушно-десантне војске Руске Федерације и херој Русије, један је од најпознатијих „десантника“ у савременој Русији.
Упоређују га са генералом Јермоловим, чувеним војсковођом који се још у царској Русији прославио у борбама у Кавкаском рату, почетком 19. века. Такве подвиге, кажу, поновио је командант Шаманов у борби против терориста на Северном Кавказу, крајем деведесетих.
Прошао је „сито и решето“, био је на многим врућим тачкама за време бившег Совјетског Савеза и у савременој Русији — учествовао је у решавању оружаних сукоба у Азербејџану и Карабаху, Чеченији и Дагестану, а такође и у Абхазији. Прославио се деведесетих година, током Чеченског рата (1996-1999). Био је тада и тешко рањен.
Звање хероја Руске Федерације добио је 1999. године. Својевремено су га Руси изабрали за једног од најбољих војсковођа са Северног Кавказа свих времена. Тако је стао раме уз раме са легендарним Суваровим, Јермоловим, Багратионом…
Бије га глас да је немилосрдан, окрутан и суров према непријатељу, док он себе назива „сином своје отаџбине“ и „заштитником домовине“.
Важи за човека јаке воље, изузетне снаге, храбрости и енергије. Кажу да је харизматичан, принципијелан и правичан. Искусни ратник и добар стратег. Бескомпромисни борац за истину и правду.
Називају га још и „рововским генералом“ — половину свог радног времена, по сопственом признању, провео је у рововима. Са војницима.
Рођен је 15. фебруара 1957. године у сибирском граду Барнаулу. Детињство је провео у Узебкистану. Растао је уз мајку — вишеструку шампионку Алтајског краја у нордијском скијању, атлетици и бициклизму. Од ње је, каже, научио „да никад не стаје, да увек иде напред, да чим освоји једну висину, себи зацрта и другу“.
Да ће бити „десантник“ решио је одмах по завршетку осмољетке, и то након што је у биоскопу одгледао совјетски филм „Официри“.
Завршио је потом престижну вишу Рјазанску ваздушно-десантну школу, затим Војну академију М.В. Фрунзе и Војну академију Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације.
Почетком двехиљадитих Русији су били потребни јаки и ауторитативни политичари. Земља је била на ивици колапса, па је Шаманов, у јануару 2001. године, именован на место губернатора Уљановске области, али се касније, ипак, вратио у војнички строј.
Између осталог, радио је и као саветник министра одбране Сергеја Иванова, да би 2009. био постављен за комаданта Ваздушно-десантне војске РФ. Три године касније, добио је чин генерал-пуковника. Руски официри и „десантники“ поздравили су „повратак генерала у крилати строј“.
„Увек се крећи само напред…“, његов је животни мото. Служи Русији онако како он сматра да треба — жустро, динамично, активно. Срцем и душом.
Ожењен је и има двоје деце, сина и ћерку. За себе каже да није суров и окрутан, како му се приписује, а истовремено признаје да је у његовој кући „жена комадант“.
Запад га је ставио на своју црну листу — против њега и још низа руских званичника уведене су санкције због кризе у Украјини и присаједињења Крима Русији. Када су га тим поводом новинари иронично питали да ли се спрема да иде у Сједињене Државе, Шаманов је у свом маниру одговорио:
„Ако врховни комадант изда наређење — идем!“.