Према њеним речима, први захтев је орочен до 1. јула, а тражи се да „Србија гас“ заврши реструктурирање.
„Циљ је да се заправо издвоје транспортер и дистрибутер гаса и да то не буде, како они кажу, само на папиру. Замерају ’Србија гасу‘ што није тај процес завршио до краја, али и показују скепсу да ће то предузеће испунити налог Енергетске заједнице“, каже Путниковићева.
Србији се замера и то што „Електромрежа Србије“ није ушла у једну врсту асоцијације коју су направиле електро-мреже осталих земаља на Балкану — Црне Горе, БиХ, Македоније, Грчке, као и то што није до краја завршено раздвајање „Електромрежа Србије“ и „Електромрежа Косова“.
„Додуше, представници Енергетске заједнице су признали да се код овог трећег захтева кривица не може пребацити на Србију, јер ни представници Приштине не испуњавају свој део договора и изнова изналазе разлоге зашто нису урадили нешто што је претходно договорено на преговорима у Бриселу“, објашњава уредница „Балкан магазина“.
Четврти захтев упућен Србији односи се на заштиту животне средине, где се инсистира на томе да се Панчевачка рафинерија што пре ослободи производње мазута са садашњим садржајем сумпора.
Енергетска заједница је, објашњава Јелица Путниковић, организација ЕУ која земљама које желе да буду чланови Уније прописује шта све треба да ураде у енергетском сектору како би боље функционисале.
Она указује да је Србија још 2005. године потписала да ће поштовати све принципе Енергетске заједнице, а у свој Закон о енергетици наша земља уградила је и „Трећи енергетски пакет“ ЕУ, који прописује како којим сектором треба управљати, пре свега када је реч о електричној енергији и гасу.
„Ове опомене Србији су једна врста пацки из Брисела и опомена да морамо да испунимо многе захтеве. Ипак, треба имати у виду да је Србија много напреднија када је у питању имплементирање ових правила ЕУ од Бугарске, која је већ неколико година чланица ЕУ“, наводи Путниковићева.
Како каже, сама Енергетска заједница нема неке велике могућности финансијског кажњавања „непослушних“ земаља, али може да ускрати нека финансијска средства за функционисање српске Агенције за енергетику или за чланове преговарачких тимова који раде на усклађивању прописа. Такође може и да тужи Србију.
„Ипак, треба имати у виду да је Енергетска заједница та која даје препоруке за отварање преговарачких поглавља која се тичу енергетике. Проблем се може јавити када се буду отварала та поглавља, јер неке земље-чланице могу да не прихвате њихово отварање, с обзиром на то да Србија није испунила неке од захтева Енергетске заједнице“, каже Путниковићева.
