За проширење капацитета Банатског Двора разматрају се, како је речено новинарима, три варијанте, о којима ће у наредне две недеље разговарати стручњаци.
Бајатовић је објаснио да кад друга фаза Банатског Двора буде завршена, то би могло да буде складиште од милијарду кубика гаса.
Он је прецизирао да то складиште тренутно има капацитет од 450 кубика.
„Укупне инвестиције у Банатски двор зависе од модела који се одабере. Ако је онај који предвиђа капацитет од милијарду кубика и резервни компресор, то је онда инвестиција реда вод око 70 милиона евра“, рекао је Бајатовић истичући да је реч о пројектном финансирању.
Упитан ко ће донети одлуку о моделу, Бајатовић је рекао да су то учинили акционари, али да мора да се сагласи Влада Србије.
„Где год се доноси одлука о повећању вредности, о уделу ’Србијагаса‘, морамо да тражимо дозволу владе“, рекао је он.
Аксјутин је објаснио да су стручњаци „Гаспрома“ припремили три сценарија, а да се они разликују у количини и капацитету складишта, али и дневним максималним количинама.
„Након детаљног разматрања сваког од та три сценарија биће познато и више детаља“, рекао је он додајући да рок за почетак радова и њихова динамика такође зависе од модела који на крају буде изабран.
Аксјутин је рекао и да се разматра и капацитет до две милијарде кубика у Банатском Двору, а колико тачно, и на то ће питање, како је рекао, одговорити студије стручњака.
Бајатовић је додао да се нада да ће то бити успешан посао, јер како је приметио, претпоставке за то постоје, а доказ је пре свега искуство у заједничком раду „Србијагаса“ и „Гаспрома“.
„’Гаспром‘ као највећа компанија у овој области остаје стратешки партнер ’Србијагаса‘ и не постоји ниједан разлог да то мењамо. Ми ћемо сарадњу унапређивати, да нам буду доступна знања ’Гаспрома‘ која ми немамо, укључујући и најновије технологије. Наши експерти, технички пре свега али и финансијски експерти, имаће прилику да добију увид у то како ’Гаспром‘ ради и како се развија“, рекао је Бајатовић истичући да су стандарди „Гаспрома“ и изнад захтева ЕУ.
Бајатовић је додао да тренутно нема потребе за другим складиштем гаса у Србији.
„Потребе у комерцијалном смислу нема ако је складиште оријентисано на Србију. Ако је регионално оријентисано, за потребе Бугарске, Румуније, БиХ, ми ћемо разматрати и друго складиште. Наша је идеја да све радимо у стратешкој сарадњи са ’Гаспромом‘, што не искључује сарадњу и са другим компаније“, рекао је Бајатовић.
Он је још рекао да је данашњи споразум о сарадњи двеју компанија потписан на основу претходно потписаног Меморандума о разумевању.
„У оквиру овог заједничког посла ми ћемо се бавити и питањима перспективе и развоја, питања су везана за развој подземног складишта и транспорта гаса, коришћењем гаса као горива и коришћења природног гаса и низ других питања који улазе у сферу интересовања обеју наших компанија“, закључио је Бајатовић.
