Вашингтон би желео да се врати нормалном дијалогу са Москвом, у том правцу постоји напредак, рекао је амерички државни секретар Џон Кери после сусрета са Владимиром Путином у Москви. Изјаву која указује на отопљавање односа Русије и САД појачава чињеница да је Кери инсистирао на састанку са Путином. Сам се позвао у Москву.
У току је прави дипломатски десант на руску престоницу, после посета министра иностраних послова Немачке Франка Валтера Штајнмајера и америчког државног секретара Џона Керија, у Кремљ је допутовао и шеф дипломатије Италије Паоло Ђентилиони. Сви желе да се сретну са председником Руске Федерације Владимиром Путином. Разлог лежи у чињеници да је Русија у стратешком и војном смислу победила у Сирији, каже за Спутњик професор Факултета за медије и комуникације Александар Фатић. Руско повлачење из те земље сигурно је било мотивисано неком врстом договора са САД и представља део ширег плана да Американци и Руси договоре решења за Блиски исток, каже Фатић.
„Умерени кругови у Вашингтону све више схватају да се према Русији не могу понашати на начин на који је Америка то чинила до сада, да без Русије нема решења ниједног великог светског питања, да Русија више није само регионална сила, већ је супер сила. То је нешто што америчка дипломатија схвата и неће пропустити прилику да нормализује односе са Русијом“, каже Фатић.
Слике и речи током сусрета Лавров–Кери–Путин, дипломатски протокол, али и фолклор који је пратио Керијев долазак откривају нову атмосферу у односима Русије и САД, али указују и на чињеницу да је амерички државни секретар у Москву донео конкретне предлоге, каже саговорник Спутњика.
„Вероватно је реч о томе како омогућити снагама које су се бориле против ДАЕШ–а у Сирији да добију одговарајућу награду. Једно од кључних питања је како ће Американци гледати на Турску и потребе Курда, који су ту одиграли велику улогу, да добију неку врсту аутономије у граничном појасу Сирије и Турске. Јасно је да постоји степен слагања и да ће Русија и САД наћи начин да уреде та питања“, сигуран је Фатић.
Међутим, ставови две највеће светске силе када је у питању Украјина и даље тешко да могу да се приближе. Москва се и даље условљава, санкције остају, а истовремено се поново пуца око Донбаса, чак је дошло до покушаја продора војске Украјине. То што САД потпуно другачије играју на том фронту Александар Фатић објашњава чињеницом да је реч о кључној тачки у плановима НАТО–а.
„Алијанса жели да се инсталира око руских граница и онемогући ефикасан противудар у случају некаквог сукоба. Истовремено, Украјина је наклоњена западним интеграцијама и САД не желе да се лише тог инструмента притиска на Русију. Зато овде не важи међународно право, нико не помиње одговорност Порошенка и Владе у Кијеву за ратне злочине, гранатирање сопствених градова, убијање цивила. САД мисле да ту још имају простора да слабе Русију", оцењује Фатић.
На питање да је и на том жаришту могуће очекивати некакав помак, да ли ће амерички председник Барак Обама на крају мандата учинити нешто чиме би оправдао Нобелову награду за мир, Фатић, који је и научни саветник Института за филозофију и друштвене науке, каже да је очигледно да је први човек САД почео да наступа много умереније у спољној политици.
„Не треба заборавити да је дошао на место председника са ауром миротворца који намерава да промени агресивну политику, показало се да је његова администрација агресивнија. Максимално је повећала употребу дронова, динамику међународних интервенција, вероватно Обама сада има потребу да очисти свој имиџ и уради и нешто од онога што је био део његове предизборне платформе“, каже он.
И стручњак Међународног института хуманитарно–политичких студија из Москве Владимир Брутер сматра да америчка администрација жели да реши многе проблеме пре почетка изборне кампање у августу.
„Имају задатак да учине оно што могу како би регулисање кризе у Сирији био адут предизборне кампање Хилари Клинтон. Мислим да ће се максимално потрудити и да се Женевски процес не одвија уз дуге паузе или препреке“, каже Брутер за Спутњик.
Он ипак процењује да сва питања која се тичу актуелног сиријског председника остају у заградама, јер су она заправо главни моменат ових преговора, а нових одлука на ту тему још нема.
