Свет у коме живимо, повезани преко огромних мрежа помоћу којих имамо скоро бесконачни приступ информацијама, као што то нуди интернет, предвиђен је у причи писаној пре 70 година. Опасности и предности таквог напретка приказана су причи у доба док интернет мрежа није била ни у плану, и кад се тек појавила прва генерација компјутера, великих и примитивних електронских рачунарских уређаја, пише портал „Регистар“.
У краткој причи Вилијама Ф. Џенкинса, „A Logic Named Joe“ („Логика по имену Џо“), објављеној је америчком часопису научне фантастике „Аналог сајенс фикшен енд факт“ 1946. године, описује се будућност у којој сваки дом има уређај „Логику“ (нека врста рачунара као што су данашњи) повезан са „танком“ (сервер), који чува огромне количине података и на располагању је свима који траже информације и којима оне требају.
Радња приче кулминира у тренутку када „Логика“ по имену Џо бива презасићена знањем и на крају постаје опасна за човечанство, и то не у класичном смислу да жели да уништи свет, већ зато што има превише информација. Тако „Логика“ Џо почиње да открива забрањене информације о томе како починити злочин и извући се, како убити и како опљачкати банку, како починити разна лукавства и злочине. На крају се такво понашање прошири и на друге машине „логике“, гурајући друштво у хаос.
Ако узмемо у обзир време које је прошло од настанка, прича „Логика по имену Џо“ данас представља визионарско дело, а аутор не само да је имао маште и мудрости да замисли свет у којем технологија и рачунари имају значај који имају данас, већ је осетио и како нас превише информација може довести до тога да покажемо своје најгоре колективно лице. Указује да наше реакције и понашање када нам се понуди толико нових искустава и поља за истраживање — могу бити погубни.
