До таквог открића дошли су стручњаци из Института за хемијску биологију и фундаменталну медицину Сибирског одељења Руске академије наука (РАН). Према речима научника, актуелне методе за откривање малигних тумора, укључујући магнетно резонантну томографију и мамографију, нису довољно ефикасне.
Руски стручњаци се нису случајно упустили у тај посао — рано дијагностика рака дојке је изузетно важна за даље лечење. Осим тога, према статистици, рак дојке је једна од најраспрострањених болести у Русији међу женама, а Новосибирска област улази у пет региона који имају највишу стопу оболелих од рака.
„Дешава се, на пример, да жени старијој од 40 година раде мамографију једном у две године. Догађа се такође да се човеку током прегледа дијагностикује рак тек у четвртој фази, а тада већ лечење није тако ефикасно“, објаснила је Светлана Тамкович, доцент катедре за молекуларну биологију Факултета природних наука НГУ, истичући значај због чега је рана дијагностика изузетно важна.
Зато се данас пред науком налази тежак задатак — откривање рака дојке у раној фази. Између осталог, ако се рак дојке открије у првој фази, то ће дати пацијенткињи „стопостотну гаранцију да ће живети још најмање пет година“.
Научници сада гаје наду да ће њихову технологију користити на руским клиникама. Међутим, за широку примену у пракси потребно је спровести још низ испитивања.
Раније је и други тим научника из руског града Новосибирска дошао до великог открића — они су, крајем прошле године, открили вакцину против онколошких и инфекцијских болести, укључујући хепатитис Б, сиду и туберкулозу.
Лекари су модификовали дендритске ћелије, које су део имуног система и успели су да направе вакцину на бази тих ћелија.
Током лабораторијских истраживања утврђено је да се модификоване ћелије супротстављају туморима шест пута активније од „обичних“ ћелија.
Научници сматрају да је највећа предност те вакцине њена „прецизност“. Наиме, она утиче само на инфициране ћелије, не оштећујући здраве.
Вакцина је прошла клиничка испитивања: оболели од рака дојке и јајника примали су лек током и после хемотерапије. Код њих нису забележена нежељена дејства, а осим тога, пацијенти се нису обратили лекарима због рецидива тумора.
У том институту истичу да би, пре свега, требало купити одговарајућу медицинску опрему и променити законодавство у сфери здравствене заштите, како би нови лек добили сви они којима је он неопходан.
