Хируршко лечење рака дојке не треба да значи само одстрањивање нездравог ткива, већ да омогући добар квалитет живота који је жена имала и пре болести. То подразумева добру комуникацију између онколога и пластичног хирурга, док би у најбољем случају то требало да буде једна особа, сматра хирург са московског Научно-истраживачког института за онкологију „Херцен“ Азиз Зикирјахоџајев.
Азиз Зикирјахоџајев, који на Институту за онкологију „Херцен“ већ дуже време обавља обе функције допутовао је у Београд на симпозијум „Стремљења у онкологији“ који се одржава од 21. до 23. марта у КБЦ „Бежанијска Коса“.
Поред њега допутовао је и шеф торако-абдоминалне хирургије, такође са Института „Херцен“ Андреј Рјабов, који је уједно и предводник руске делегације, који каже да његове колеге у Београд нису дошле да донесу рецепт већ да направе добру перспективу за будућу сарадњу између „две братске земље“.
Рак дојке је најзаступљенији вид онколошке болести код жена, с обзиром на то да статистика каже да свака десета жена има шансе да оболи. Будући да је данашњим методама могуће у почетним фазама дијагностиковати ово обољење, излечивост је подигнута на 98 одсто случајева. Међутим, главно питање које и даље остаје отворено је како подићи квалитет живота жена након хируршког одстрањивања тумора.
Зикирјахоџајев каже да велики број жена у Европи, чак 30 одсто, није задовољно резултатима лечења од рака дојке, односно сопственим квалитетом живота након операције. Такав резултат настаје услед недовољне комуникације између онколога и пластичног хирурга.
„С обзиром на то да је лечење рака дојке постало веома успешно, неопходно је посветити пажњу омогућавању квалитетног живота женама и након операције — не дозволити да тај захват ускрати женама друштвени живот, односно да због нарушеног естетског изгледа не могу да уживају у обичним стварима, попут одласка на плажу“, каже он.
Најважнија је комуникација између специјалиста, сматра Зикирјахоџајев, како би се унапред договорили шта је неопходно учинити да један другом олакшају посао и постигну најбољи могући резултат како пацијенткиња не би морала да трпи непотребне последице.
„У Русији је, међутим, постала пракса да те две функције обавља један човек, односно да окнолог постане и специјалиста пластичну хирургију. У свим већим градовима попут Москве, Санкт Петербурга, Ростова на Дону, Казања, односно где год постоје веће онколошке клинике у којима ради неколицина хирурга, пракса је да они буду уједно и онколози и пластични хирурзи“, тврди Зикирјахоџајев.
То им, објашњава он, омогућава да постигну најбоље резултате, како би пацијенти били задовољни резултатима лечења.
С обзиром на то да свака клиника жели да привуче што више пацијената својим умећем, као и да пацијент не бира клинику због амбијента већ због специјалисте који у њој ради, Зикирјахоџајев сматра да би тај концепт требало применити у свим онколошким центрима како би се драстично побољшао квалитет живота жена, када већ за тако нешто постоји могућност.
