Ако направимо пресек, каква је сада ситуација, да ли су постигнути прокламовани циљеви?
— Оно што је требало да обезбеде медијски закони је транспарентност власништва и спречавање медијске концентрације. Међутим, добили смо ситуацију у којој су на локалном и регионалном нивоу створени нови медијски тајкуни. Симбол ове медијске реформе, симбол приватизације је господин Радојица Милосављевић из Крушевца — он је купио осам локалних и регионалних телевизија и радио-станица! Таквих примера има и у другим деловима Србије. Сада, кроз конкурсно финансирање видимо и да су неки медији буквално купљени државним новцем. Ево примера из Димитровграда. Тамо је РТВ Цариброд купљена за 18.600 евра, а ове године је конкурсним финансирањем из локалног општинског буџета добила 107,5 хиљада евра. Таквих примера имате и у Нишу и у Крагујевцу, и заиста се поставља питање у чијем је то интересу. Због тога су Синдикат новинара Србије, Професионално удружење новинара Србије, Крагујевачка иницијатива и Коалиција запослених у медијима били против оваквих законских решења. Ми смо и пре ступања на снагу закона знали да су оваква законска решења у супротности са препорукама Комитета министара Савета Европе, и у супротности са Медијском стратегијом коју је усвојила Влада Србије. Нажалост, Министарство културе и информисања је уз велику подршку УНС-а, НУНС-а, АНЕМ-а, Локал преса и НДНВ-а одустало од свих тих решења која су водила бољој медијској слици у Србији и дошли смо у ову ситуацију. Једино што можемо да Министарству културе и државном секретару признамо јесте доследност у лошим решењима. Оно што је поражавајуће је што се удружења, која су била главни заговорници лоших решења, као што су УНС и НУНС, сада ограђују, перу руке, пребацују одговорност на неке друге…
Када је реч о конкурсним комисијама, и ту је интересантан случај Радојице Милосављевића?
— Да будемо искрени, Радојица Милосављевић је само искористио лоша законска решења. Он је за отприлике 260.000 евра купио велики број локалних и регионалних медија — а конкурсне комисије у тим градовима додељују много веће суме новца. Рецимо у Крагујевцу, где је телевизија била најгледанија у Шумадији, бренд тог града, једна од првих независних телевизија `90-тих година, та телевизија је продата за 86.000 евра, а само прошле године је, и пре и после приватизације, добила око 700.000 евра из локалног буџета. Имамо ситуације где су медији буквално остали без радника, то су биле велике и озбиљне медијске куће са 50-80 запослених, а сада их има по неколико. Нико не проверава испуњење услова из купопродајних уговора. Знамо и за ситуацију у којој се каснило чак и са банкарским гаранцијама.
Да ли је медијском реформом спречена концентрација медијског власништва?
— И ту постоје неке чињенице које су такође за испитивање. Рецимо, спајање Б 92 и „Прве“ је по старом закону, када се све то дешавало, било забрањено; новим законским решењима то је легализовано. Све би то надлежни органи требало да испитају, треба да се проучи и треба да се стане на пут оваквој медијској сцени. Ми смо сада заиста изложени свему и свачему, и на националним, и на локалним, и на регионалним медијима. После доношења сета закона, сведоци смо бујања ријалити-програма. Деца код нас данас могу да гледају и „Фарму“, „Луду кућу“, „Прељубнике“, „ДНК“, „Мењам жену“… После свих тих програмских садржаја, ко у овој земљи може да остане нормалан?
Колико медија у Србији је угашено због примене медијских закона, и каква је ситуација са онима који су нашли купца?
На аукцији је укупно било 73 медијске куће — неке су продате, а 37 их није приватизовано. Од тих медија, 17 је било у процесу поделе бесплатних акција. И то је посебна прича, у којој има пуно неправилности, јер нису сви медији били у једнакој ситуацији. Неким радницима су понуђене бесплатне акције, док другима, иако су желели да купе свој медиј, то није било омогућено. Рецимо, РТВ Врање је била покретач тих акција, али није добила то право. Када су они конкретно у питању, сада се води управни спор, са неизвесним исходом. Неки медији нису били ни у ситуацији да се приватизују, него су у старту били предвиђени за ликвидацију.
Опширнији разговор о овој теми можете чути у нашој радијској емисији #SputnjikIntervju.
