Низ медијских напада на руског председника Владимира Путина у оквиру информативног рата који Запад већ дуго води против Русије могао би да буде настављен новом прљавом кампањом. То је саопштио портпарол Кремља Дмитриј Песков, који каже да ће Запад ће ускоро пласирати нове лажи о Путину.
У тој најави доцент на московском Институту за управу и међународне односе Јан Ваславски не види ништа ново. Јасно је да Русија препознаје да се спрема напад у наставку информационог рата који против ње води Запад, каже Ваславски за Спутњик.
„Управо та пропаганда коју користи Запад некада се приписивала СССР–у, а потом Русији. Дакле, оружје у овом рату је исто. И управо зато, могуће је да у Русији постоји много јасније схватање тога како се воде ове информативне кампање. Није случајно Песков унапред најавио шта се спрема. То очигледно значи да постоје неки трагови или докази, па је руководство Кремља сматрало да би требало да обавестити јавност о томе“, каже Ваславски.
Поставља се питање ко вуче полуге у западним медијским кухињама и може ли и како оно што сервирају утицати на јавност у Русији, која, како показују најновије анкете, даје двотрећинску подршку руском председнику. Политички аналитичар Бранко Радун подсећа да и Србија има богато искуство са информативним ратом против државе и лидера, пре свега кроз искуство Слободана Милошевића.
„Вероватно ће узети исти рецепт, Запад ће вероватно употребити исти систем као у том случају. То подразумева мање више непрекидни рат који само понекад мало јењава, а некад се интензивира. Центри моћи, пре свега у САД, не желе да са друге стране стола имају јаке лидере са великом подршком и стабилну власт“, каже Радун за Спутњик.
Чему нови талас рата после посете америчког државног секретара Џона Керија Москви, када се чини да су се ставови Русије и САД, макар по питању сиријске кризе, приближили? Ствар је у томе што су у Сирији Вашингтон и Москва на неки начин партнери, али не треба сметнути са ума да Западу не одговара јак лидер у Русији, објашњава Радун.
„Без обзира колико у овом моменту сарађивали, били кооперативни, истовремено им није пало на памет да укину санкције Русији. Они заправо никад не престају са активностима слабљења, подривања јаких влада, они не желе суверене јаке државе као своје ривале“, истиче Радун.
Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе подсећа да медији који су део ланца медијског рата против неке земље или личности само чекају да се у центру моћи притисне дугме. Тада се креће у сурову пропаганду, у комунизму то се звало етикетирање, каже Пророковић за Спутњик.
„Налепе некоме етикету, дезавуишу га, делегитимишу, а он не може да се брани. То је у последњих двадесет година развијено до крајњих граница. Укључене су све политичке странке, невладине организације. Амерички теоретичар Џозеф Нај је сковао појам ’мека моћ‘ који подразумева више димензија. Она се организује да би се остварили одређени стратешки циљеви, ’мекој моћи‘ потпора је пропаганда“, објашњава Пророковић.
Он додаје да је најновија кампања која је усмерена директно на председника Русије Владимира Путина најбољи показатељ слабости Запада. Кампања која се против Русије већ дуго води континуирано, која је интензивирана са украјинском кризом, не даје никакве резултате, зато што се Западу више не верује.
На глобалном нивоу више се не верује Си–Ен–Ен–у, ни америчкој влади, имамо проблем кредибилитета Ангеле Меркел и када говори о мигрантском питању у својој земљи, а камоли када треба да оптужи Путина за нешто. Русија узвраћа, РТ је телевизија која је потпуно променила глобалну медијску слику у последњих 5 година. То је, каже Пророковић, један од медија коме се највише верује на глобалном нивоу.
Иако већина аналитичара нападе на Путина пореди са кампањом против Слободана Милошевића, Пророковић примећује да је бившем председнику СРЈ током година падао рејтинг, а да је са Путином ситуација обрнута. Његов рејтинг од 2010. године непрекидно расте. Западу ће бити врло тешко у борби против самог руског председника, без обзира на уложена средства, закључује Пророковић.
