Они такође упозоравају да дестабилизација ситуације у региону гура Европу у рат, а да би на власт у ЕУ у скорије време могли да дођу екстремни десничари.
Заменик председника руске Државне думе Александар Романович упозорава на то и да ће се терористички напади у Европи „вероватно поновити“.
„Упркос јачању обавештајних служби ЕУ, оне и даље нису у стању да се носе са све већим развојем терористичких ћелија у Француској, Холандији, Белгији“, оценио је политичар, додајући да Русија треба и даље да прати развој ситуације у Европи и да са колегама дели своје искуство у антитерористичкој борби.
Руски експерти истичу и да је веома важно схватити ко диригује кризом у Европи.
„У ЕУ је сада велика економска, финансијска и мигрантска криза, а све је већа и терористичка претња. Све то води ка томе да поверење европским хартијама од вредности пада. Самим тим ствара се слика о САД као ’безбедној зони‘ за капитал“, констатовао је Михаил Дегтјаров из Либерално-демократске партије Русије, истичући да је сада велики бизнис усмерен управо ка Америци.
Према његовим речима, Европљани страдају и због рата санкцијама са Русијом — рестриктивне мере су озбиљно утицале на привреду земаља ЕУ.
„Притом, ако је трговинска размена са европским земљама пала, са САД је порасла“, додао је он.
Према мишљењу експерата, Европа сада плаћа цену за потезе које је повлачила у прошлости — терористички напади у Бриселу и Паризу су последица кратковиде политике Европљана.
„ЕУ ће се распасти у скорије време. У оквиру ње биће одређено интегрисано језгро земаља, али ће друге остати на периферији. То ће се десити по истој аналогији као што нису све земље заједнице ушле у шенгенску зону или зону евра“, рекао је директор Института за политичка истраживања Сергеј Марков, говорећи на округлом столу на тему „Политика ЕУ. Недеља после терористичких напада“ у Москви.
Осим тога, према речима Маркова европски политички систем очекује „нагли заокрет на десну страну“.
Политиколог прогнозира и да ће европски политичари кренути путем ограничавања слободе говора, како би заташкали, с једне стране антимигрантско расположење, а са друге — јачање обавештајних служби.
Према његовом мишљењу, отопљавање односа између Москве и Брисела у блиској будућности не би требало очекивати, тим пре што ЕУ сада не може самостално да доноси такве одлуке. Осим тога, Европљани немају јасну визију о томе како би требало градити односе са Москвом.
