Свака пресуда Хашког суда, била она ослобађајућа или не, имала је утицаја на односе држава, бивших чланица југословенске заједнице. Ослобађајуће пресуде осумњиченима за ратне злочине посебно су изазивале варнице међу младим државама. Генерал Момчило Перишић, Насер Орић, случај Готовина, Маркач и Чермак, а сада и Војислав Шешељ дрмали су крхке међудржавне односе.
Српско-хрватски односи после пресуде Војиславу Шешељу биће пуни незадовољства и негативне реторике на обе стране, сматра загребачки новинар Денис Куљиш. Међутим, према његовим речима, ради се о политичком фолклору.
„Та реторика и размена оптужби не утиче на битне односе између држава. На битне односе утичу задаци које даје међународна заједница. Они реторику развијају за унутрашњу употребу, а оно што раде, раде по заданом формату, а задани формат су помирење и европске интеграције“, каже Куљиш.
То су, према његовим речима, путање из којих нема искакања, осим ако неко од чланова српске и хрватске политичке елите не жели да, како је рекао, залута у дубокој шуми.
Према његовом мишљењу, пресуде Шешељу и хрватским генералима последица су промене критеријума у Хашком суду, који су везани за схватање командне одговорности. Пошто је суд почео да узима у обзир само непосредну командну одговорност, по том критеријуму нису осуђени ни хрватски генерали, ни Војислав Шешељ.
За новинара хрватског интернет портала „Индекс“ Војислава Мацока, будућност српско-хрватских односа зависи од исхода избора у Србији 24. априла и изборног (не)успеха Шешељеве Српске радикалне странке.
„Односи, у сваком случају, неће бити добри. Хрватска је разочарана пресудом Шешељу, разочаране је и тиме што из Србије није дошла примерена реакција на пресуду човеку који није само нанео зло људима у БиХ и Хрватској, него и у Србији“, каже Мацоко.
Разочаравајуће је, према Мацоковим речима, и невољност српских власти да присиле Шешеља да оде у Хаг и присуствује изрицању пресуде.
„Верујем да је и Шешељу жао што није отишао у Хаг, али мислим да је српска држава требало нешто више да направи, једнако као што је и Хрватска требало да направи у неким случајевима“, додаје Мацоко.
Као што је у Србији владало незадовољство ослобађајућим пресудама хрватским генералима, тако данас у Хрватској влада незадовољство пресудом Шешељу. Жртвама Олује никако не може бити задовољство што су хрватски генерали ослобођени, каже Мацоко.
