У закључцима Клинтоновог Главног комитета за националну безбедност из новембра 1994, којем су присуствовали највиши Клинтонови сарадници, донета је одлука да се уђе у дијалог са Србима из БиХ, а из документа је посредно видљиво да су се Американци на овај корак одлучили невољно и под притиском Европљана.
„Истовремено док будемо одмрзавали наше контакте са босанским Србима, мапа Контакт групе остаје почетна тачка за преговоре о територији. Контакт група би неформално могла размотрити и размену територија на бази обостране сагласности страна“, истакнуто је у документу.
Даље се истиче не само сагласност САД да се уђе у могућу размену територија, већ и да „Контакт групи на столу оставља опцију повезивања Федерације БиХ и ентитета босанских Срба са суседним државама на бази равноправног третмана“.
„Независне“ наводе да су тако, док су 1993. разматрале ваздушне ударе и копнену операцију против РС, па и нападе на Србију, САД већ наредне године пристале на велике уступке Србима, на чему је и био базиран план Контакт групе — 51 према 49 одсто. У делу документа у којем се говори о дугорочним мерама у случају да РС не прихвати понуђени план, истиче се да ваздушни удари и подршка бошњачким снагама остају на столу у периоду до две године „након чега би Босанци (Бошњаци) били препуштени сами себи“.
Према оцени „Независних“, САД су се одлучиле да изађу у сусрет Србима због раста унутрашњег притиска у САД.
Овај медиј наводи да се из поменутог документа може закључити да се Американцима журило да Срби прихвате какав-такав план како не би били доведени у ситуацију да морају једнострано да укину ембарго на оружје и практично угрозе односе са Европом.
„Независне“ преносе и податак да је на састанку 5. фебруара 1993. разматрана војна интервенција против РС и директна подршка Бошњацима, у склопу имплементације Венс-Овеновог плана. Тада, како стоји у транскриптима, у собу улази Ал Гор, амерички потпредседник.
„Ја се не слажем (са употребом силе). Свет јесте дозволио ужасну ствар у БиХ, али увек сам био опрезан кад је у питању коришћење војне силе, као што сам сигуран да ће бити и Бил Клинтон“, рекао је Гор.
Државни секретар Ворен Кристофер указао је да би чак и најбољи споразум захтевао неку врсту употребе силе, на шта је Гор кратко одговорио да „амерички народ не жели да шаљемо наше момке тамо“.