Билатерални сусрети америчког и кинеског председника постали су редовни на маргинама великих самита. И поред изражавања најтоплијих жеља за развој међусобних односа, ови односи имају доста спорних тачака. Оне најважније традиционалне колико и односи двеју земаља — Јужно кинеско море и Северна Кореја. Неки аналитичари предвиђају и економију као спорну тачку у односима двеју земаља у 2016. години.
Два лидера, амерички председник Барак Обама и кинески председник Си Ђинпинг састали су се у петак на маргинама Самита о нуклеарној безбедности у Вашингтону и обавезали се да у току месеца потпишу Париски споразум о клими, као и на сарадњу у обезбеђивању нуклеарних материјала.
Лидери су изјавили да су посвећени заустављању севернокорејских нуклеарних амбиција и обећали пуно спровођење санкција УН према тој земљи. Међутим, неслагања између два лидера и даље постоје око тензија у Јужном кинеском мору. Кинески председник наставља да врши притисак на САД да не стаје ни на једну страну у спору и понавља да ће Кина одлучно бранити свој суверенитет у региону.
На тој тачки настаје проблем — докле досеже кинески суверенитет у Јужном кинеском мору? Кина је у сталном спору око поморске границе са својим суседима, Јапаном, Вијетнамом, Филипинима. Да ствар буде компликованија, Тајван, држава чију независност Кина, као и већина света, не признаје, полаже права на своје парче мора. Уз америчку подршку, наравно.
До сада, Кина је била активна у оним деловима Јужног кинеског мора које је држала под ефективном контролом, пишу аналитичари америчког дневника „Волстрит џурнал“ Зак Купер и Мира Рап Купер. Забрињавајуће по међународну безбедност могу бити кинеске аспирације да негирају суседним државама суверенитет у региону, сматрају амерички аналитичари и позивају се на извештај који је недавно поднео амерички шеф морнаричких операција, адмирал Џон Ричардсон. У извештају Ричардсон помиње могућност да следећа мета кинеских аспирација буде стратешки важан Скарборо гребен у близини Филипина.
Осигуравање пријатељских односа са Северном Корејом један је од стратешких циљева Кине, сматра аналитичар америчког Центра за спољну политику Скот Снајдер. Он, међутим, развија тезу да је могуће да се, уколико непријатељство према Кини у Северној Кореји порасте због санкција УН, са којима се Кина сагласила, Кина окрене Северној Кореји и њеним уверавањима да уједињено полуострво неће бити против интереса Пекинга.
То би, према Снајдеровом мишљењу, био важан почетак нове етапе у америчко-кинеским односима, тежак, али условљен опасностима које севернокорејске аспирације да постане нуклеарна држава носе.
Са друге стране, кинески аналитичар Ву Ђијанмин сматра да ће главна тачка спорења у америчко-кинеским односима у 2016. години бити економија, а не политички пројекти. Према његовом мишљењу, у односима двеју земаља постоје само два пута — сарадња и сукоб. Ако у сарадњи не дође до напретка, сукоб ће доћи на дневни ред, што је, према Вуовом мишљењу лоше, не само за две земље, већ и за цео свет.
Зато Ву предлаже унапређење агенде о сарадњи тако што би се почело са идентификовањем тачака могућих сукоба, а то је, према његовом мишљењу економија. Сагласност у економским питањима између Кине и САД обеснажиће све остале тачке сукоба, сматра Ву.