Дачић говори и о постизборној клими у Србији и повратку Шешеља на политичку сцену земље, о томе да ли прижељкује председничку фотељу. Одговорио је и на питање да ли ће наша земља ући у НАТО и зашто „тврдоглаво“ истрајавамо на путу ка Европској унији, чак и онда када јој многи предвиђају крај.
Хашки трибунал је у последњих неколико дана донео две значајне пресуде — једну осуђујућу, а другу ослобађајућу. Како ће се то одразити на односе у региону?
— Мислим да Хашки трибунал није испунио свој основни циљ, а циљ је био кажњавање ратних злочина у циљу помирења. Ако сагледате, већ се налазимо на крају постојања тог Хашког трибунала. И Лавров је рекао да ће Русија, као чланица Савета безбедности, и званично тражити да Трибунал престане са радом. Он није испунио ту основну улогу помирења. Ниједна његова пресуда, нарочито те најзначајније, нису биле у функцији међусобних помирења. Напротив, оне су само распламсале одређене националистичке страсти, које и даље очито постоје. Ми смо одувек сумњали у добронамерност Хашког трибунала и по нашем мишљењу његова намена је била та да он дâ историјски печат политици која је вођена према Србији и српском народу деведесетих година прошлог века. Њему нису били важни докази, него је било важно да се верификује нешто што је урађено. Немогуће је да кажете да Харадинај или Готовина нису криви, а онда Караџић добије 40 година. С друге стране, Шешеља држе 12 година у затвору, затим га пуштају, а да притом уопште нису обавестили Владу Србије. А након тога траже од нас да га поново вратимо, да га ухапсимо и изручимо да би присуствовао изрицању пресуде, која је на крају ослобађајућа. Такође, од нас и даље траже да изручимо троје радикала, а Шешељ је сада ослобођен. Сигурно се сада може очекивати да ће се Тужилаштво жалити, и могуће је да Жалбено веће потпуно промени ту одлуку како би тиме још једном изазвало дестабилизацију. Хоћу да кажем, ја не верујем у добронамерност Хашког трибунала и не верујем да је ова одлука око Шешеља мотивисана жељом да се докаже да он стварно није крив или да се нешто њему помогне. Они желе да се што више закомпликују односи у региону и у самој Србији. Мислим да је Хашки трибунал одиграо веома негативну улогу, није одрадио свој посао брзо и што је најважније, није одрадио свој посао непристрасно.
Многи предвиђају да ће СРС сада поново да ојача. Колико ће то променити политичку сцену Србије после избора?
— Зато сам и рекао да се један део међународне заједнице и даље труди да управља неким политичким процесом у Србији, доносећи неке неразумне одлуке које уопште нису координиране са Србијом… Све ово што се ради у Хагу има за циљ да се одрази на изборне резултате у Србији. Можда ће бити још неких додатних шокова, јер ову пресуду Шешељу нико није очекивао, па ни сам Шешељ. Имам утисак да му је чак и криво. То је и јавно рекао — да је могао макар мало да буде осуђен. Не мислим да ће то изазвати велике промене у изборном резултату, али уноси конфузију и дестабилизује политичку сцену у Србији. Тиме се јачају десне снаге, тиме се јача политика која је штетна за Србију. Јер, Шешељ можда није крив и драго ми је што је и Хаг прогласио да није крив, али је његова политика лоша по Србију. Неко би сад могао да каже: „Ето, Хаг нема ништа против те политике“. Управо то и говорим. Та конфузија мора да се рашчисти. Ја Шешељу желим све најбоље, али он је штетан за Србију, његова политика је штетна за Србију. То сте могли да видите јуче и данас у његовим изјавама које поново враћају Србију 20 година уназад.
Шта очекујете од предстојећих избора? Ако не будете позвани у коалицију, да ли сте спремни за опозицију?
— Знате шта, нема ту шта да се спрема. Најважније нам је да на изборима освојимо добар резултат, у смислу верификације онога шта сам (у)радио. За мене је најважнији циљ да освојимо већи број гласова него што смо имали на прошлим изборима. Прошли пут смо имали 13,5 одсто. Шта ће бити после избора, наравно, не зависи само од нас. Ми смо спремни да наставимо нашу коалицију даље са СНС-ом, јер сматрам да смо доста тога доброг урадили у интересу Србије, да смо направили велики напредак у односу на ситуацију која је била пре 2012. године и да је самим тим та наша коалиција показала своју историјску вредност. Без обзира на то шта ко појединачно мисли о томе, та коалиција је показала да може да ради у интересу земље и зато не видим ниједан разлог за њен прекид. Наравно, то не зависи само од нас. Зависи пре свега од резултата избора.
Из последњих Ваших изјава дало се наслутити да постоји шанса да се кандидујете на председничким изборима идуће године. Да ли ће се то догодити и од чега то заправо зависи?
— Ми смо друга странка по снази у Србији и логично је да имамо свог кандидата, а увек смо га и имали. Да ли ћу то бити ја или неко други, о томе ћемо донети одлуку. Такође, могућа је и друга ситуација — уколико постоји потреба и договор са неким другим странкама да имамо заједничког кандидата, ми смо спремни и на ту врсту договора, и то није спорно. Али, засад нисмо разговарали на ту тему.
Често се говори о неутралности Србије. Може ли нешто да нас поремети на том плану, с обзиром на притиске које трпимо?
— Мислим да не може, то је наш интерес. А нема притисака. Да се разумемо, нико не врши притисак на нас у смислу да ми будемо чланица НАТО-а. Постоји само неразумевање свега тога. Они који су више окренути према Западу сматрају да треба још више да сарађујемо са НАТО-ом, а они који су више окренути ка Истоку сматрају да не треба ни овај ниво сарадње са НАТО-ом да постоји. Ми смо тај наш ниво сарадње утврдили одавно, практично још у време власти Тадића и Коштунице. Тада је речено шта Србија хоће. То је изнео Вук Јеремић на састанку сталног Савета НАТО-а, односно политичког комитета НАТО-а, и речено је јасно — ми не желимо да будемо чланица, али желимо све облике сарадње који имају земље које нису чланице. То значи Партнерство за мир, Индивидуални акциони план партнерства, учешће у неким заједничким вежбама итд. Досад нисмо имали било какве разговоре на ту тему, нити било ко разговара са нама о томе да будемо чланица НАТО-а. С друге стране, и наш народ је против тога, тако да не видим да постоји било каква потреба да мењамо било шта.
Хоће ли Србија имати кандидата за генералног секретара УН?
— Такође, и то је важно питање. Важно је размотрити га целовито, шта Србија добија, шта губи и да ли наш кандидат има шансу да прође. О томе ће се разговарати на највишем нивоу, између председника Владе и председника Републике и о томе ће Влада донети одлуку. Засад та одлука није донета.
Зашто истрајавамо на путу ка ЕУ, ако неке земље, попут Велике Британије, размишљају о томе да из Уније изађу?
— Постоји велика разлика — те земље су финансијски моћније од ЕУ, у смислу националног дохотка и друштвеног доприноса. На пример, Норвешка и Швајцарска немају уопште интерес да буду чланице ЕУ. Србија, нажалост, има. Оставимо по страни систем неких политичких вредности за које можемо да кажемо да су европске вредности. Ако говоримо о економској страни, свака земља која је чланица ЕУ даје ЕУ свој допринос и узима од ње онолико колико буџет ЕУ даје. Наша земља би добијала. То значи да на пример Хрватска има девет милијарди евра бесповратно у наредних неколико година за развојне пројекте. То је нешто што сви ми морамо да имамо у виду, то је нешто што нам је потребно. Друго, ми ту географски припадамо. Србија не може да буде чланица Евроазијске уније, јер географски не припада ту, па то политички нити било како другачије није могуће. И сама Русија то каже. Тако да ми имамо опцију — или да не будемо уопште чланица ЕУ или да идемо ка ЕУ. Ми немамо чему другоме да се прикључимо.
Али, многи аналитичари у овом тренутку Европској унији предвиђају крај, Европа се гуши у проблемима…
— Ја немам ништа против тога да изађемо из ЕУ кад видимо да она не ваља. Али, пре тога да у њу уђемо. Слушао сам ја многе чланице ЕУ и њихове лидере који нама држе предавања у смислу шта ћете ви у ЕУ, а они су тамо. Ја сам им свима говорио: „Чекајте ви да ми прво уђемо, па ако нам се не свиђа лако ћемо да изађемо“.
Шта бисмо ми конкретно добили уласком у ЕУ?
— Добили бисмо сигурно више од 10 милијарди евра, бесповратно у року од 5-6 година, за развојне пројекте. Ко ће вам то данас дати?! Нико.
И, кад ћемо ући у ЕУ?
— Е, то је сада друго питање. ЕУ је и политички пројекат, зато што има та тзв. политичка поглавља кроз која пролазите. Ми у техничком смислу очекујемо да бисмо то могли да завршимо до 2020. године. Кад ћемо постати чланица, зависи од политичке одлуке.
Први део интервјуа са Ивицом Дачићем можете прочитати овде.
