Са предавачем на Факултету за медије и комуникацију, путописцем који је више пута боравио на Куби, у емисији „Спутњик интервју“ разговарали смо о томе шта ће се променити после прве посета једног америчког председника Хавани после 88 година и да ли после „Стонса“ долазе и „Бубе“.
На почетку морам да Вас питам, да ли се Че Гевара преврће у гробу?
— Вероватно да, мада је и раније било ствари због којих би се превртао, али и оних због којих би требало да га буде мало срамота, тако да слика није баш једноставна.
Колико је била приметна „мека моћ“ Америке на Куби када сте последњи пут били у тој земљи?
— Куба је у једном потпуно одвојеном свету, ово што се дешава не бих посматрао из угла меке моћи Америке, већ чињенице да је Куба, прилично глобално изолована, стигла до неког зида и да су после страшног периода који је уследио после распада СССР-а они кренули са стидљивим прокапиталистичким реформама, ревизијом револуције, али то је последица огромне беде која влада великим делом острва.
Завођење је увек привлачније од принуде, па је део перформанса Обамине посете Куби био и концерт „Ролингстонса“, а кажу да му је присуствовало готово пола милиона људи. Јесу ли „Стонси“ очекивано део тог циркуса?
— Мека моћ више треба да помогне Раулу Кастру да самој партији и великом броју оних који су верни идејама које су на Куби буквално исписане на зидовима прода идеју зближавања с Америком, пре него што је она потребна самим Американцима. Основни циљ који ће пробати Раул Кастро да спроведе је да тај културни и политички утицај буде што мањи, а да економска корист за становнике Кубе буде што већа.
Али како то извести, обично после „Ролингстонса“, неминовно стижу и „Битлси“, бубе које роваре, банкари, привредници, цео систем се мења, то смо осетили на својој кожи?
— Куба има и даље јако битна ограничења која се тичу приватне иницијативе и страних инвестиција, тако да ће ту сигурно бити унутрашњих трзавица, а већ дуго их има између тог ортодоксног комунистичког крила и људи који су склони реформама. Капиталистичке бубе ће се суочити са невероватно великим бројем идеолошких, али првенствено бирократских препрека.
Промене ће сигурно донети и нешто добро. То је прва земља која је елиминисала пренос ХИВ-а и сифилиса с мајке на дете, пацијенти у Србији сада добијају њихову терапију која успорава прогресију карцинома, шта је њихово знање у рукама једне од најмоћнијих земаља света? Да ли и њих једног дана чека лечење путем СМС порука?
— Овде је најбоља парадигма Грчка која је пробала да буде, макар унутар Европе, острво на коме ће важити другачија правила, а не тржишно неолиберална. Да су Грци наставили тим путем, они би их буквално уништили, питање је колико Куба као практично и метафорички комунистичко острво може у једном свету овако снажне неолибералне хегемоније и владавине логике тржишног фундаментализма да опстане без унутрашњих проблема. Да се разумемо, да Куба није на острву, Американци би већ тријумфовали.
Раул није дочекао, али је испратио Обаму, шта то значи у дипломатском речнику, какву поруку је хтео да пошаље?
— Сматрам да је главна порука послата домаћој публици, а чињеница да га није дочекао показује да постоје јасне границе у томе колико је Куба спремна да иде у отварању и приближавању. Главни отпор долази из Комунистичке партије, па и од старијег Кастра, који и даље има огроман број обожавалаца, целу фракцију странке која не подржава било какво отварање. Парадокс је да су њих двојица заменили улоге.
Да ли постоји могућност да између две супротстављене визије, револуционарне кубанске и либералне капиталистичке, Куба постане нешто треће – какво би друштвено уређење могло да буде?
— Имамо модел Сингапура који је моћан, Кина, Сингапур, земље у Југоисточној Азији, арапске земље које иду тим путем, то је трећи модел, уосталом имамо и Србију са глазуром демократије. Кључ за разумевање успеха Кине није Кина, већ Сингапур. У Кини имамо црвену заставу, а све друго је сингапурски ауторитарни модел који је од Бурме до свих заливских, арапских монархија, испоручио развојне дивиденде. Не треба искључити тај модел, Кина је данас само декларативно комунистичка.
