Сеобу народа нико не може да заустави (видео)

© AFP 2023 / JOEL SAGETИзбеглички камп код Париза
Избеглички камп код Париза - Sputnik Србија
Пратите нас
Грчка је почела да враћа мигранте у Турску, у складу са договором који је Европска унија постигла са Анкаром како би зауставила неконтролисани прилив у Европу. Турска није способна да заштити избеглице, нити има жељу да им помогне да се интегришу у друштво, уосталом, ово неће спречити кријумчаре, каже за Спутњик Радош Ђуровић.

На два трајекта који плове под турском заставом рано јутрос укрцала су се 202 мигранта, и они су испловили са Лезбоса ка турском граду Дикилију.

У пратњи сваког мигранта је један службеник „Фронтекса“ у цивилу, а на трајектима се такође налазе припадници грчке интервентне полиције.

На оближњем грчком острву Хиос дошло је до сукоба између полиције и локалног становништва током протеста против депортација. Планирано је да се у наредна три дана врати 750 људи, међу првима Авганистанци и Пакистанци.

Према сазнањима Агенције за избеглице УН, у првој групи која је враћена у Турску није било тражилаца азила, каже за Спутњик Мирјана Миленковски из УНХЦР-а.

„То је важно јер показује да Грчка полиција спроводи кључну меру заштите људи коју ми заговарамо протеклих недеља, а и од почетка кризе, да сви морају да имају право да изразе намеру да траже азил и да уђу у процедуру испитивања статуса“, каже Миленковски.

С друге стране, у невладиним организацијама које помажу мигрантима не верују у договор ЕУ и Турске о повратку. Тачно је да он показује напоре да се заустави миграција, међутим, на овај начин она не може да се заустави одрживо и трајно, нити може да се заустави кријумчарење људи, штавише, ризик по оне који желе да се домогну Европе још је већи, каже за Спутњик директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић.

Авганистански мигранти на северној грчкој граници у месту Идомени, уторак, 23. фебруара, 2016 - Sputnik Србија
Куда сада иду избеглице (фото)

„Турска није способна да заштити избеглице, нити има жељу да им помогне да се интегришу у друштво, немају право на образовање, радне дозволе. Став Турске је потпуно супротан од договора. С друге стране, не видим да ће овај потез зауставити кријумчарење, јер правило је — што више ограда, то више кријумчарења. Људи ће прибегавати ризичнијим путевима и то ће коштати много више“, каже Ђуровић.

Он додаје да је најважније питање шта ће бити са људима који буду враћени у Турску, јер та земља има резерву на примену Женевске конвенције, а на то питање још нико не одговара. Такође је могуће очекивати да избеглице крену ка бугарско-турској граници, јер ништа досад није зауставило миграцију ни у једној земљи на свету, па неће ни ову, али више неће бити масовних миграција, каже Ђуровић.

„Нећемо гледати оне сцене са десетинама хиљада људи који пролазе у једном дану. Мислим да је то суштина договора — да се смањи број људи који покушавају, па макар илегално, да прођу. У том смислу се успело. Међутим, остаје питање шта ће бити са људима који буду враћени у Турску. Она људе који траже азил може да врати у земље порекла, Авганистан, Ирак, где им је живот угрожен. Нема гаранција да можемо да се ослонимо да ће Турска спровести фер поступак према овим људима“, категоричан је Ђуровић.

Студенти из Дамаска надају се бољем животу у Европи. - Sputnik Србија
Они нису терористи

Међутим, у УНХЦР-у кажу да су захтевали приступ људима који су враћени из Грчке. „Тражили смо приступ да бисмо се уверили да ће им бити пружена међународна заштита и да бисмо спречили ризик од протеривања“, каже Мирјана Миленковски из УНХЦР-а.

„Једна од основних ствари у нашој конвенцији је забрана протеривања у земље у којима би тим људима могла да прети опасност по живот. Што се тиче притвора у Грчкој, настављамо да сарађујемо с њиховим властима о алтернативи. Услови на острвима су лоши, тамо је тренутно око 5 хиљада људи. Не сме бити притварања људи који беже“, истиче Мирјана Миленковски.

Како Спутњик сазнаје, у Србији је у прихватним и центрима за азил „заглављено“ више од хиљаду и шестсто миграната. УНХЦР и Комесаријат за избеглице их информишу о процедурама за подношење захтева за азил, међутим у Центру за заштиту и помоћ тражиоцима азила кажу да само неколицина жели да остане у Србији.

„Њима су истекле транзитне потврде, тако да су у некој врсти илегалног боравка, међутим, коначно решење се тражи. Многи имају родбину у земљама Европе где су у поступку азила и траже да се споје. С друге стране, чињеница је да они полако нестају из кампова, беже, некада их је било две хиљаде“, подсећа Ђуровић.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала