На два трајекта који плове под турском заставом рано јутрос укрцала су се 202 мигранта, и они су испловили са Лезбоса ка турском граду Дикилију.
У пратњи сваког мигранта је један службеник „Фронтекса“ у цивилу, а на трајектима се такође налазе припадници грчке интервентне полиције.
На оближњем грчком острву Хиос дошло је до сукоба између полиције и локалног становништва током протеста против депортација. Планирано је да се у наредна три дана врати 750 људи, међу првима Авганистанци и Пакистанци.
Према сазнањима Агенције за избеглице УН, у првој групи која је враћена у Турску није било тражилаца азила, каже за Спутњик Мирјана Миленковски из УНХЦР-а.
„То је важно јер показује да Грчка полиција спроводи кључну меру заштите људи коју ми заговарамо протеклих недеља, а и од почетка кризе, да сви морају да имају право да изразе намеру да траже азил и да уђу у процедуру испитивања статуса“, каже Миленковски.
С друге стране, у невладиним организацијама које помажу мигрантима не верују у договор ЕУ и Турске о повратку. Тачно је да он показује напоре да се заустави миграција, међутим, на овај начин она не може да се заустави одрживо и трајно, нити може да се заустави кријумчарење људи, штавише, ризик по оне који желе да се домогну Европе још је већи, каже за Спутњик директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић.
„Турска није способна да заштити избеглице, нити има жељу да им помогне да се интегришу у друштво, немају право на образовање, радне дозволе. Став Турске је потпуно супротан од договора. С друге стране, не видим да ће овај потез зауставити кријумчарење, јер правило је — што више ограда, то више кријумчарења. Људи ће прибегавати ризичнијим путевима и то ће коштати много више“, каже Ђуровић.
Он додаје да је најважније питање шта ће бити са људима који буду враћени у Турску, јер та земља има резерву на примену Женевске конвенције, а на то питање још нико не одговара. Такође је могуће очекивати да избеглице крену ка бугарско-турској граници, јер ништа досад није зауставило миграцију ни у једној земљи на свету, па неће ни ову, али више неће бити масовних миграција, каже Ђуровић.
„Нећемо гледати оне сцене са десетинама хиљада људи који пролазе у једном дану. Мислим да је то суштина договора — да се смањи број људи који покушавају, па макар илегално, да прођу. У том смислу се успело. Међутим, остаје питање шта ће бити са људима који буду враћени у Турску. Она људе који траже азил може да врати у земље порекла, Авганистан, Ирак, где им је живот угрожен. Нема гаранција да можемо да се ослонимо да ће Турска спровести фер поступак према овим људима“, категоричан је Ђуровић.
Међутим, у УНХЦР-у кажу да су захтевали приступ људима који су враћени из Грчке. „Тражили смо приступ да бисмо се уверили да ће им бити пружена међународна заштита и да бисмо спречили ризик од протеривања“, каже Мирјана Миленковски из УНХЦР-а.
„Једна од основних ствари у нашој конвенцији је забрана протеривања у земље у којима би тим људима могла да прети опасност по живот. Што се тиче притвора у Грчкој, настављамо да сарађујемо с њиховим властима о алтернативи. Услови на острвима су лоши, тамо је тренутно око 5 хиљада људи. Не сме бити притварања људи који беже“, истиче Мирјана Миленковски.
Како Спутњик сазнаје, у Србији је у прихватним и центрима за азил „заглављено“ више од хиљаду и шестсто миграната. УНХЦР и Комесаријат за избеглице их информишу о процедурама за подношење захтева за азил, међутим у Центру за заштиту и помоћ тражиоцима азила кажу да само неколицина жели да остане у Србији.
„Њима су истекле транзитне потврде, тако да су у некој врсти илегалног боравка, међутим, коначно решење се тражи. Многи имају родбину у земљама Европе где су у поступку азила и траже да се споје. С друге стране, чињеница је да они полако нестају из кампова, беже, некада их је било две хиљаде“, подсећа Ђуровић.
