Хрватска је испунила обећање, на састанку радне групе Европске уније није дала сагласност да Србија отвори Поглавље 23, уз образложење њихове представнице да „није имала инструкције“. Претходно је први потпредседник хрватске Владе и лидер ХДЗ-а Томислав Карамарко обећао Србији подршку Загреба на путу ка ЕУ ако повуче закон о универзалној јурисдикцији за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије, рекавши да наша земља „не може да глуми мали Хаг у овом делу Европе“.
Судећи по закону о организацији надлежности државних органа у поступку за ратне злочине почињене на простору бивше заједничке државе, Карамарко је у праву, Србија јесте мали Хаг, али када говоримо о реализованим предметима и оптуженима, ствари стоје другачије. Спорно Тужилаштво за ратне злочине заправо је наследник Војног тужилаштва, основаног у јуну 2003. године како би процесуирало одговорне за кривична дела извршена на територији бивше СФРЈ, без обзира на држављанство, верску, националну и расну припадност.
Рад Тужилаштва заснован је на међународним правним актима. Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац каже да је захтев за укидање суда који долази из Хрватске лицемеран. Тужилаштво је процесуирало највише осумњичених за ратне злочине у Источној Славонији, њих 150, било је 80 оптужби, донето је и 20 пресуда, али треба нагласити да је реч о Србима, у 95 одсто случајева, само у случају „Овчара“ осуђено је неколико десетина људи, каже Штрбац.
„Суд је оптужио само једног Хрвата, Тихомира Пурду, због злочина почињених у Вуковару 1991. по оптужници Војног суда. Ни он ни Илија Јуришић из БиХ у Србији нису дочекали окончање предмета. Ипак, једна правоснажна пресуда против Пурде постоји, али је истовремено текла и друга истрага. Као и Јуришић изручен је домаћем тужилаштву“, каже Штрбац.
У једном предмету преузетом од Војног суда има чак 45 оптужених из Хрватске. Оптужница је коначно достављена Хрватској 2011. године. Владимир Шекс, Бранимир Главаш, Томислав Мерчеп и Иван Векић нису се забринули, штитио их је поменути закон. Предмет је и даље отворен. Према подацима „Веритаса“, Хрватска је за ратне злочине процесуирала око 3.600 људи, а само 108 међу њима су припадници оружаних снага те земље, остало су Срби.Ову истрагу закочио је „Закон о ништетности одређених правних аката правосудних тијела бивше ЈНА, бивше СФРЈ и Републике Србије“. Њиме је Хрватска заштитила своје ратнике. Бивши председник Иво Јосиповић најавио да ће тражити процену уставности закона, влада га је подржала, али то се није догодило. Пред одлазак са функције председник Јосиповић је повукао захтев.
Тренутно је у активним предметима 1.577 људи које Хрватска процесуира за ратне злочине, међу њима је око 70 припадника хрватских оружаних снага, остали су српске националности. Већини се суди у одсуству, по потерницама је широм света ухапшено 154 људи, изручено 51, а 19 ослобођено. О ажурности хрватског правосуђа говори чињеница да је само један осуђени за злочин у „Олуји“, каже Штрбац.
„Ове бројке јасно говоре. Када би судови Хрватске и БиХ радили као наше Тужилаштво, та надлежност нам не би била потребна. Пошто сви избегавају да процесуирају своје, неопходно је да Тужилаштво и даље постоји, уосталом, његов рад усклађен је са Женевским конвенцијама. Од ове надлежности Србија не сме да одустане, то је опомена да ће ипак некада неко одговарати за злочине над Србима у Хрватској, БиХ и на Косову“, каже Штрбац за Спутњик.
И председник Комитета правника за људска права „Јуком“ Милан Антонијевић каже да тврдња о малом Хагу не стоји, јер је Тужилаштво досад обрадило мали број предмета. Он је оптимиста када су у питању даљи преговори о приступању ЕУ.
„Не верујем да ове одредбе могу представљати превелику препреку у евроинтеграцијама Србије. Верујем да ће и Србија морати да направи одређене измене и да доведе до тога да нико ко је учинио ратне злочине не буде амнестиран, да у тим случајевима за вођење поступка није надлежна она, већ нека од држава бивше СФРЈ“, каже Антонијевић за Спутњик.
Он подсећа да Хрватска годинама истиче свој став о Тужилаштву и жали што Србија нема адекватан одговор. Министарство правде мора јасно да заузме став и да, уколико жели да на њему остане, појасни шта су намере, каже Антонијевић.
„Као решење се намеће доношење билатералног споразума који би утврдио јасну надлежност тужилаштва обеју земаља и на тај начин разрешио ову дилему. Постоји и обавеза Хрватске да истражује злочине који су чињени над држављанима Србије, верујем да на томе треба инсистирати у даљем процесу преговора са ЕУ“, закључује Антонијевић.
Радна група Европске уније за проширење наставиће разговоре о отварању Поглавља 23 следеће недеље.
