Многи медији у САД су након објављивања „Панамских папира“ постали сумњичави, будући да се у њима нису спомињали држављани Америке, док су стручњаци њихов изостанак протумачили као недостатак финансијске транспарентности, оцењујући да не постоји потреба да грађани своје паре чувају у иностранству кад ионако могу да их крију код куће.
„Ви подржавате објаву ’Панамских папира‘, је ли то истина? Међутим, у случају ’Викиликса‘ и Едварда Сноудена, власти САД су говориле о крађи. Зашто?“, упитао је новинар АП Мет Ли Тонера за време редовног брифинга у Стејт департменту.
Иако је потврдио да је питање апсолутно легитимно, Тонер није могао да одговори на њега, рекавши да ће се о томе изјаснити нешто касније.
„Ми смо говорили о томе да свака професија, укључујући и правни сектор, треба да има одређену дозу поверљивости. Сада не могу да кажем да ли ћемо и овај случај посматрати као крађу информација“, рекао је Тонер.
Власти САД су у случају „Викиликса“ заузеле веома чврст став, називајући обелодањивање тих докумената крађом, а представница Стејт департмента Џен Псаки својевремено је говорила да ниједан патриота не би објављивао тајне информације своје земље и подвргавао људе опасности.
„Очигледно је да је у питању класичан пример лицемерја. Са једне стране, америчке власти покушавају да подрже обелодањивање тајних докумената, док у случајевима када су они на тапету — одговорне за то називају издајицама. У питању је тренд, изгледа“, објаснио је бивши агент ФБИ Колин Роули.