У срцу Србије, на централном приштинском Тргу Скендербег, одржана је церемонија инаугурације такозваног председника такозваног Косова.
Тако је, ређамо апсурд до апсурда. И није крај набрајању. Где ћете већи апсурд од тога кад бивши припадник терористичке ОВК обећа: „Гарантујем вам да ће Косово дати јак допринос у борби против тероризма“.
Па онда дода још ово: „Косово познаје културу преговарања и за питања о којима можемо да се договарамо имамо отворена врата и срца“.
Тачи и култура преговарања? Ватрено и хладно оружје нису преговарање већ груба сила. Антипод културе. Нажалост, још без затворске казне.
Да би трагикомедија била потпуна — на овом својеврсном опелу демократији и цивилизацији, а без опела српским жртвама на костима којих је самопроглашена франкенштајнска творевина — посебан програм је извела, како агенције јављају, косовска Филхармонија.
Уприличити неприлику
То што продаја људских органа и филхармонија могу „руку подруку“ једино и само у нечему што себе назива Косово, није сметало шефу делегације ЕУ у Приштини Самуелу Жбогару који је уприличио неприлику.
Погонско гориво хрватских државних представника се већ годинама не мења, па тако и за хрватску председницу Колинду Грабар Китаровић све што је против Србије није страно. Њено данашње присуство у Приштини представља, наиме, само наставак праксе коју је започео још бивши председник Хрватске Стјепан Месић.
Пред почетак данашњег игроказа у Приштини бачена су два сузавца. Одговорност је преузео покрет Самоопредељење за који албански премијер Еди Рама, такође присутан, рече да је „национално благо“ и да има интересантно руководство.
Говорећи пак о Хашиму Тачију, Рама је изразио уверење да ће „историја ценити Тачијеве жртве“ и наду да „избор Тачија на чело Косова значи ново позитивно поглавље за Косово“.
Осведочени демократа Рама — који у складу са демократским начелима хвали мало Самоопредељење, које баца сузавце, а мало Тачија — осетио се позваним да коментарише и недавне одлуке Хашког трибунала.
Историја не прашта
„Има нечег погрешног када се злочинац попут Војислава Шешеља пусти на слободу, а у међувремену се изнесу нове оптужбе против чланова Ослободилачке војске Косова“.
Прозборио је Рама. И није трепнуо. Као и већина жртава терористичке Ослободилачке војске Косова.
Историја не прашта, па је тачно да ће ценити Тачијеве жртве. Историја ће ценити жртве Тачијевих злочина. Стварне људе од крви и меса. Са здравим и за продају спремним унутрашњим органима.
Историја, дакако, неће опростити ни Европској унији као заједници, ни Европи као цивилизацији — јер не чине ништа да прекину злочин који траје, већ сваки дан додају понеку закрпу на Франкенштајна званог Косово.
Да, и нека не забораве да се и Франкенштајни свете и разбијају огледала. Јер не желе сведоке.
