О изградњи Трансевроазијског појаса, то јест ауто-пута, говорило се још пре финансијске кризе 2008. године. Идеју су разматрали руски економисти и политичари са италијанским и немачким колегама, и закључили да без крупних пројеката, нема начина да се изађе из кризе, која је још тада куцала на врата.
„Тадашњи закључак и сада је актуелан, с обзиром да светом и данас влада финансијско-спекулативна олигархија“, каже за Спутњик Јуриј Громико, један од идејних твораца овог пројекта и директор Института напредних студија из Москве.
Према његовим речима, из те перспективе једина могућност да се из руку финансијске олигарихије извуче макар део власти јесте предлагање једног овако великог континенталног пројекта.
„И тада су се, током заједничких разматрања, по први пут чуле идеје о разради Трансевроазијског појаса. Дошло се до закључка да је пројекат овог типа начин да се формира нови појас генерисања друштвеног богатства“, каже он.
Сада се, како каже, разматра питање о реализацији Трансевроазијског појаса развоја, пре свега на Далеком истоку, додајући да се су, разматрајући овај проблем, руски идејни творци сарађивали са клубом дугорочних инвеститора.
„Настављамо да сарађујемо са њима, без обзира на промене на међународној сцени. И баш ових дана у Москви се одржава међународна конференција посвећена овом пројекту, а учествоваће представници из Италије, Кине и Јапана“, каже Громико.
Руски научник објашњава да постоји перспектива везе руске инфраструктуре са Јапаном преко Сахалина, јер је једна од варијанти пројекта стварање Прстена Сахалин—Владивосток око Јапанског мора, где се претпоставља да ће Сахалин повезати са копном.
„Постоје планови да се споје Хокаидо и Сахалин. Постоје планови спајања корејског полуострва са Јапаном. У том случају ће можда бити изграђено транспортно-енергетски прстен, који би значајно изменио и трансформисао тај део Евроазије“, истиче он.
Украјински конфликт, санкције, промене
Многи руски и западни економисти и политичари сматрају да је у украјинском конфликту „видљива рука америчких организатора“.
Идеја је била да се, сматра Громико, путем конфликта у Украјини, Русија одсече од Европе.
Саговорник Спутњика каже да су главни планови Обаме заправо била два прстена: Трансатлантско трговинско и инвестиционо партнерство и Транспацифичко партнерство. Зато многи у шали називају Обаму „Господаром два прстена“.
Уместо континенталног уједињења Европе и Азије, Обама нуди два англосаксонска прстена.
„Ово у Украјини, то је био покушај да се ’забије клин‘. Планови се не мењају упркос чињеници да је био конфликт. Много научника, мислилаца, мојих познаника из Немачке, Француске, Италије тврде да без развоја заједничке континенталне инфраструктуре, Европа не може даље да се развија“, сматра Громико.
Према његовим речима, јако је битно нагласити да идеја развоја Трансевроазијског појаса није тек коридор којим би се јефтина кинеска роба допремала у Европу, већ питање како развијати ту територију.
„Дужином овог појаса би требало планирати насеља, градове, нове производне објекте. За разлику од појаса, идеја транспортног коридора је сасвим нешто друго: изградити пут како би се роба максимално јефтино и брзо транспортовала робу из тачке А у тачку Б“, објашњава он.
Још увек идеја, али…
Идеја изградње Трансевроазијског појаса се још увек налази на стадијуму разматрања могућих заједничких планова. Кина врло интензивно ради на сличном пројекту, који се зове „Нови Пут свиле“ (Један појас, један пут). Зато је ово питање било разматрано 9. маја 2015. године при сусрету Си Ђинпинга и Владимира Путина.
Сада се конкретно разматра развој међународних транспортних коридора који повезују Владивосток и Кину. Један од епицентара развоја би требало да постане Владивосток, с обзиром да је за овај град предвиђено да постане железничко чвориште, а уз то би требало и да буде једна од главних лука Северног морског пута.
„Мислим да би Трансевроазијски појас требало да обухвати и Ирак и Сирију, јер док тамо не буде инфраструктуре, избеглице се неће вратити. Мислим и да би за овај регион требало израдити нови Маршалов план, по аналогији са претходним, према којем би се израдио план обнове инфраструктуре“, закључује он.